Председник Доналд Трамп објавио је у паузу у борбама са Ираном, рекавши да је договор условљен тиме да Иран дозволи бродовима пролазак кроз мореуз Ормуз. Преговори о примирју су пропали, а остаје нејасно када ће се тржиште нафте стабилизовати јер је Техеран поново зауставио поморски саобраћај након израелског напада на Хезболах у Либану.
Мореуз Ормуз је од пресудне важности за глобално тржиште јер кроз њега пролази око 20 одсто светске нафте. Сваки поремећај има директан утицај на цене енергената широм света.
Аналитичари упозоравају да чак и у случају стабилизације, повратак у нормалу неће бити брз. Оштећена инфраструктура, рафинерије и нафтна поља захтевају недеље, па и месеце за опоравак, док су додатни проблем безбедносни ризици попут подводних мина.
Додатни изазов је што се извршни директори нафтних компанија буне против могућности да Иран наплаћује путарине за пролазак кроз мореуз као услов мировних преговора, пише Политико. Компаније упозоравају да би такве таксе могле достићи и до 2–2,5 милиона долара по танкеру и на тај начин повећале трошкове транспорта, осигурања и на крају цену горива за потрошаче. Постоји опасност да би и друге земље могле да почну да наплаћују пролаз кроз значајне трговачке руте попут Босфора и Малајског мореуз.
Комуникација између Беле куће и нафтне индустрије постоји, али је натегнута због политичке ситуације са Ираном.
Портпаролка Беле куће, Керолајн Ливит, изјавила је да су ирански предлози постали „разумнији“, али је нагласила да кључни захтеви САД попут прекида обогаћивања уранијума и даље остају непромењени. Потпредседник САД-а Џеј-Ди Венс упозорио је да је примирје „крхко“ и да би могло да испари у наредним данима, на шта се министар одбране Пит Хегсет надовезао да ће да ће америчка војска остати у региону.
Иако су цене нафте у прошле недеље пале за више од 15 одсто, аналитичари упозоравају да би могле поново нагло да порасту уколико се саобраћај кроз Ормуз не стабилизује.
Процене указују да би чак и у оптимистичном сценарију кроз мореуз могла проћи само ограничена количина течног природног гаса (ЛНГ), која је недовољна да надокнади тренутне поремећаје у снабдевању из Катара и Уједињених Арапских Емирата.
Глобални енергетски сектор могао би да осети таласне ефекте деценијама које долазе. Истраживачка фирма Вуд Мекензи саопштила је да ће земље смањивати зависност од увоза енергије и све више улагати у алтернативне изворе, укључујући нуклеарну енергију, обновљиве изворе, али и угаљ. У кратком року очекује се раст емисија због веће употребе угља, док ће енергија постати скупља, али и разноврснија.
