У Доњој Градини 19. априла отворена је изложба награђених ученичких ликовних и литерарних радова, али она је ове године била много више од пуког представљања најбољих остварења. Кроз цртеже, речи и тишину између редова, млади су показали да се сећање не чува само чињеницама, већ и осећајем и личним доживљајем прошлости.
Конкурс под називом „Страдање и сећање на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац“ окупио је хиљаде ученика основних и средњих школа. Њихови радови нису били само одговор на задату тему, већ покушај да се разуме оно што је тешко појмити – страдање, губитак и тишина која је остала иза жртава.
Они који су имали прилику да виде изложбу могли су да примете да су млади теми приступили искрено и без дистанце. У њиховим радовима нема хладне историјске анализе; уместо тога, присутни су емпатија, туга и потреба да се не заборави. Управо у томе лежи снага ове изложбе – у начину на који нове генерације проналазе сопствени језик да говоре о прошлости.
Из Спомен-подручја Доња Градина, које заједно са Републичким педагошким заводом организује конкурс, истичу да је сваке године све теже изабрати најбоље радове. Разлог није само квалитет, већ и дубина емоције коју ученици успевају да пренесу.
Директорка Завода Слађана Танасић нагласила је да су управо те емоције оставиле најјачи утисак на стручни жири, јер показују да млади не посматрају историју као нешто удаљено, већ као део колективног памћења које се мора чувати.
Тек на крају догађаја, присутнима се обратио и министар просвете и културе Боривоје Голубовић, подсетивши да су овакви конкурси важни не само због награда, већ због начина на који млади уче да негују културу сећања и разумеју значај поштовања према жртвама.
Управо кроз овакве радове постаје јасно да сећање није статично – оно се преноси, обликује и живи кроз сваку нову генерацију која одлучи да не заборави.
