Обично се за Норвешку везује много тога, богатство, снијег, миран и уређен живот њених грађана, протестантизам. Ипак, некад давно и ова држава је била православна и имала велике светитеље. Један од њих је и Свети Олав, норвешки краљ.
Свети Олав (Харолдсон) се родио 995. године. Био је унук краља Харолда Лепокосог, ујединитеља Норвешке. Још као дванаестогодишњак Олав се придружио Викинзима и заједно са њима учествовао у освајачким и пљачкашким походима.
Учествовао је и у убиству монаха, од којих су неки после проглашени за светитеље. Норвешка је тада била још увијек паганска држава.
Тренутак када је Свети Олав примио хришћанство
Негдје 1013. године Свети Олав прима Свето крштење у Француској. Од тада се све више посвећује молитви. Установљује законодавство у држави гдје се забрањују пљачке, убиства, као и паганска вјеровања и обичаји.
Био је без обзира на то врло благ владар, што су искористили непријатељи потплативши његове подређене против свога краља. Због новонастале ситуације одлази најприје у Шведску, па у Русију, гдје остаје годину дана. Овај период боравка у Русији је Светом Олаву донио велику духовну и унутрашњу корист.
Шта се десило након што је сањао свога претка?
Иако није мислио да се враћа у своју државу, након једног сна у којем му се јавио његов предак, одлучује се за повратак. Након повратка приликом борбе бива убијен 1030. године. Свети Олав се прославио бројним чудима. Међу њима занимљива су два чуда у Русији, гдје је након изношења његове иконе од стране викиншког свештеника спасен град Новгород. Друго чудо је исцјељење нијемога човјека у цркви Светог Олава.
У једној руској молитви Пресветој Тројици се помиње име Светог Олава. Велики број храмова широм свијета је посвећен овом светитељу.
Свети Олав је сјајан светитељ јединствене хришћанске Цркве, равноапостолни светац, проповједник Јеванђеља, искоријенитељ идолопоклонства и паганства.
Свети Олаве, моли Бога за нас.
