Због америчких санкција НИС-у је пред крај 2025. дошло до навале на евро па је НБС морао да брани курс динара већим интервенцијама из девизних резерви. Какав се курс очекује у 2026. години?
Курс евра према динару и у 2026. години остаће стабилан, уз могуће врло мале корекције, кажу саговорници „Времена“.
Евентуално и безразложно дизање панике по том питању, какво се појавило средином децембра, биће само безуспешан покушај шпекуланата да ућаре нешто, кажу они.
Не постоји разлог за панику
Никола Стакић, економиста и универзитетски професор, каже да не постоји разлог за панику, и да је оно што смо видели средином децембра био психолошки ефекат својствен за становништво. Тада је курс благо коригован, али је у понекој мењачници пробио „психолошку“ границу од 120 динара за један евро.
Стакић истиче да би грађани требало да ускладе животне навике и обавезе са примањима и средствима.
Грађани воле, пошто смо ми евроизована економија, да имају одређену штедњу и у такозваној тврдој валути, што показује и податак да је 90 одсто штедње грађана у еврима – прича он.
Нико не може да зна колики ће бити курс евра у наредној години, али с обзиром да ми имамо режим руковођеног пливајућег девизног курса мислим да ће Народна банка Србије (НБС), као регулатор учинити оно што мора да би испунила своје циљеве међу којима је и одржавање финансијске стабилности – каже Стакић.
Не повлачити шпекулативне потезе
Наводи да НБС има мандат, могућност и алате да реагује на девизном тржишту.
Девизни курс је макроекономска категорија која зависи од много фактора, који су делимично својствени нама, али и међународних фактора на које не можемо да утичемо, и он се формира као и свака друга роба, на основу понуде и потражње. Мој савет грађанима би био да се не излажу у кратком временском интервалу неким шпекулативним потезима, односно да им циљ не буде да зараде на некој разлици у курсу – каже Стакић.
Додаје да су грађани навикли у протеклих неколико година да имају стабилан курс евра према динару, и да велика већина грађана то схвата као фиксни курс, иако су померања нормална.
Таква пракса постоји и у другим земљама централне и источне Европе које и даље имају своју националну валуту. Постоје неки модели који предвиђају где би можда могао да буде реални девизни курс и да би можда евро требало да буде јачи него што јесте, али НБС има алате да га коригује у односу на тржишна кретања – каже Стакић.
Ширење панике која није добра ни за кога
Истиче да су оцене које су раније могле да се чују, да би евро требало да вреди 200 или више динара „ширење панике која није добра ни за кога на тржишту“.
Тај ефекат „усидрења“ је проблем, јер смо навикли да имамо стабилан курс и због различитих разлога нисмо допуштали да динар благо ослаби у односу на евро на годишњем нивоу.
Због тога што смо имали такву политику не верујем да би власт допустила да се динар аутоматски тржишно усклади са макроекономским кретањима. Констатације да би динар требало да буде, на пример, 200 динара, шире панику која може да буде јако опасна, нарочито међу грађанством, које није у просеку довољно финансијски едуковано да би разумело макроекономске односе, а онда то може да се прелије и на банкарски сектор, који је доминантан у нашем финансијском систему. То може да створи и такозвани јуриш на банке – каже Стакић.
Оцењује да је Србија ипак, у протеклих 20 година, имала и веће притиске на банкарску ликвидност него што је то био притисак средином децембра.
Такав притисак није добар ни за кога, осим можда за неке који имају шпекулативне активности. Нема потребе за ширењем панике јер је банкарски сектор високо ликвидан и капитализован. Централна банка има висок ниво девизних резерви којима може да реагује како би спречила превелике осцилације – закључује Стакић.
Не наседати на изјаве шпекуланата
Председник Савета гувернера НБС Иван Николић каже да се у 2026. години може очекивати наставак политике НБС која је посвећена очувању вредности динара.
Нема никаквих нарочитих изгледа да би у том смислу било шта могло да се мења, па ни вредност динара према евру. Посаветовао бих грађане и поједине привреднике да не наседају на изјаве шпекуланата и на неаргументоване закључке да постоји било какав поремећај – каже Николић.
Наглашава да се – када се погледа платни биланс и извршење текућег дела платног биланса – види да је дефицит „готово у цент исти као и прошле године, па ни по том основу нема разлога за било какву забринутост“.
Нема никаквог податка који би поткрепио забринутост или ризик да би догодине могло да дође до поремећаја курса динара према евру. Ако узмемо у обзир да су девизне резерве никад веће, а злато у оквиру њих изнад 20 одсто, и с обзиром на то да је цена злата протеклих дана отишла у небеса, као рефлексија геополитичких поремећаја и ризика, у таквим околностима нема ни најмање назнаке да би било шта могло да се промени – каже Николић.
Грађани немају разлога за забринутост
Додаје да, када је у питању курс евра, грађани немају разлога за забринутост.
Грађани немају ни најмању основу да калкулишу, нити да се повода за лаичким и често потпуно лажним, некада политикантским закључцима људи који се називају аналитичарима, али тешко да су аналитичари, јер са таквом причом, уносе пометњу, а све играјући на карту давног историјског сећања на оно што се у нашем економском животу догађало деведесетих година.
То је затрпано у сећању, али се врло лако врати чим кренемо на ту причу, и то је осетљиво питање и поред 13 или 14 година потпуне стабилности, баш због лоше историје – закључује Николић.
