Sport je oduvek bio deo istorije čovečanstva. Vojskovođe su sportove koristili kao jedan od vidova kako bi svoje ratnike naučili borbenosti i disciplini. Ta borbenost je pre imala dosta „krvavije“ konotacije nego danas, a dobar deo ljudi, smatrao je sport velikim delom svog društvenog i kulturnog života, čak i pre nove ere, kada se javljaju prvi oblici fudbala.
Neki od njegovih najranijih oblika potiču sa teritorije centralne Amerike.
Tlačatli
Tlačatli je potencijalno star od 3-4 hiljade godina. To je prva igra za koju znamo da se koristila lopta. Ta lopta se zvala „Utkumbe“, imala je oko 2 kg, tako da su igrači neretko zadobijali ozbiljne povrede. Nadmetanje se odvijalo između dva tima. Cilj je bio da jedan od dva tima ubaci loptu u obruč koji se nalazio na obe bočne strane terena.
Ovo mnogo više podseća na košarku nego na fudbal, ali postojale su razne verzije ovog sporta, gde su se koristili samo glava, noge ili laktovi u igri, tako da je korišćenje ruku bilo zabranjeno. Ova igra je bila toliko surova, da su gubitnici često bili žrtvovani „bogovima“.
Još su stari Egipćani šutirali krpene lopte koje su dodatno bile uvijene u životinjske iznutrice.
Prvi organizovani sport sa loptom je bio u staroj Grčkoj
U 4. veku p.n.e. antički Grci su igrali igru koja se zvala „Episkiros“, koju su Rimljani „ukrali“ i nazvali „Harpastum“. Takođe, i ova igra kao i prethodno navedena bila je „krvava“. Igrala su je dva tima od 12 do 14 igrača, a cilj je bio da se lopta prebaci preko protivnikove linije. Igrači su mogli da koriste bilo koji metod kako bi suparniku oduzeli loptu.
Iako ova igra više liči na današnji ragbi ili američki fudbal, FIFA prepoznaje „Episkiros“ kao ranu formu današnjeg fudbala. Veruje se da su Rimljani, nakon što su osvojili Englesku, doneli koncept fudbala na Ostrvo.
Kinezi su u to vreme šutirali loptu
Kinezi su izmislili igru koja se zvala „Cu-ču“, što u bukvalnom prevodu znači „šutiranje lopte“. I ova igra je imala dosta svojih verzija, ali su za razliku od evropskih igara toga vremena, igrači su koristili samo noge. Učesnici igre su se dodavali, driblali i šutirali loptu sa ciljem da postignu gol. Ova igra itekako podseća na današnji fudbal, a kinezi su je praktikovali još u prvom veku p.n.e.
Japanci su nekoliko vekova kasnije adaptirali ovu igru koja je ličila na današnje zagrevanje u modernom fudbalu. Igrači su se okupljali u krug i dobacivali loptom, tako da je što duže održe u vazduhu. Nije bilo golova, a poenta je bila samo dobacivanje. Igra se zvala „Kemari“.
Srednjovekovni fudbal „rulje“ u Engleskoj
U 12. veku, Englezi su adaptirali ovu igru u svoja sela. Dogovor je bio uglavnom između dva sela koja su odlučila da igraju jedno protiv drugog. Cilj igre je bio da stanovnici jednog sela dođu do crkve, pijace ili obeleženog drveta u drugom selu koji je bio „gol“. Koristili su noge, laktove, a sport je bio toliko nasilan da su trgovi sela bili puni krvavih i povrešenih ljudi. Zbog ovoga, kralj je morao da zabrani igranje fudbala u svojoj zemlji.
Sličnu igru su imali i Italijani u 16. veku, koju su nazvali „Kalčo“, što znači šutirati, dok danas „Kalčo“ znači jednostavno fudbal. Kalčo se prvo igrao na centralnom trgu u Firenci. Igrala su ga dva tima sa po 27 igrača, a cilj je bio da se lopta ubaci u protivnikov gol, odnosno mrežu.
I ova igra je bila nasilna, kao i na područjima Kine, centralne Amerike i Engleske, jer su učesnici često završavali igru smrtnim ishodom. Međutim, za razliku od prethodno navedenih igara, u ovoj igri je sudelovao i sudija. Ova igra je ostala i do danas, a pregledi „Calcio Storico“ imaju milione pregleda na Jutjubu. Iako su se u ovom sportu koristile noge, nije postojala nikakva distinkcija između današnjeg fudbala i ragbija, niti usaglašena pravila.
Sport se sa ulica prebacio u školska dvorišta
Ovo je doprinelo tome da se percepcija fudbala promeni iz jako nasilnog „stampeda“ u nasilan, ali organizovan sport. Prva „pravila“ fudbala napisala je „Fudbalska asocijacija Šefild“. Ovde počinje razlika poimanja fudbala od igre u kojoj možeš da nosiš loptu do igre u koju možeš isključivo da šutiraš loptu.
Koledž „Iton“ je popularizovao igru u kojoj se šutira lopta, dok je gimnazija „Ragbi“ popularizovala današnji ragbi. Pošto je Engleska imala dobro organizovane železnice i na taj način omogićila lakši prevoz, fudbal je sve više dobijao na popularnosti, tako da su nastajali i prvi fudbalski klubovi.
Pravila su i dalje bila prilično konfuzna, zato su 1845. napisana prva regulisana pravila, a 1848. „Univerzitet Kembridž“ je doneo pravilo da ako je je lopta u letu, može da se uhvati, ali nakon toga odmah izbije. U kasnijim verzijama je ustanovljena veličina terena, veličina golova, nije bilo golmana, a postojale su i prve verzije ofsajda.
Istovremeno, publika i igrači su počeli da koriste naziv „fudbal“. I dalje su postojale dve škole pravila, odnosno dve vrste, ona Šefildska i ona sa Kembridža (lopta je mogla da se hvata u letu). Šefildska pravila su prva uključivala korner i slobodan udarac, ali nije bilo ofsajda. Tek 1863. godine, sklopljena su pravila za sva vremena.
Razdvajanje fudbala
Nije bilo zvaničnog dogovora, jer su jedni hteli da nose loptu i da se biju, dok su drugi hteli da koriste samo noge u igri. Zato su ovi drugi oformili fudbalski savez, iliti „Asocijaciju fudbala“, današnji „FA“. Ovo je zvanično razdvajanje fudbala, na fudbal koji se isključivo igra nogama, i na fudbal gde se koriste i ruke, odnosno ragbi.
1870. godine, golman je uvršten kao član ekipe i korišćenje ruku u fudbalu (nogometu) postaje istorija. Naredne godine nastaje FA kup, a 1872. se održava i međunarodna utakmica između Engleske i Škotske na kojoj je rezultat bio 0-0.
Šefildska asocijacija fudbala se 1877. ulazi pod okrilje FA-a, i FA postaje zvaničan fudbal u Engleskoj. Ipak, fudbal se i međuvremenu igrao i u drugim zemljama, pogotovo kada su se Englezi širili po svetu i lokalcima prenosili ovu igru. Uskoro su mnoge zemlje poznavale fudbalsku igru, a pravila su se uskladila za sve zemlje, kako bi mogli međusobno da se nadmeću.
Osnivanje FIFE
1904. godine, predstavnici: Engleske, Španije, Belgije, Švedke, Nemačke, Švajcarske, Francuske i Holandije su se sastali u Parizu, uskladili pravila i osnovali FIFU. U početku četiri ostrvske asocijacije nisu htele da uđu pod okrilje FIFE, međutim, kako se njena popularnost širila, odlučili su da uđu u savezništvo 1905.
1908. godine, fudbal postaje „olimpijski sport“, a 1930. godine se održalo i prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju, najprestižnije takmičenje u ovom sportu.
Lopta je okrugla
Kako Dejvid Golblat u knjizi „Lopta je okrugla“ kaže: “ Fudbal je igra u kojoj može da se iskaže brilijantnost pojedinca, dok takođe uživa u prkosu i srcu napora kolektiva. Pruža nam ubedljiv trijumf, iskaze sreće, nemoguće povratke, tvrdoglave sukobe. On pokazuje lepotu nepredvidivosti, neizvesnost, veštinu, improvizaciju i slučajnosti.“
Ova definicija oslikava karakter fudbala i razlog zašto je postao toliko popularan, dok ga mnogi nazivaju „najvažnijom sporednom stvari na svetu.“
