Када је избио Други светски рат, Ирена Сендлер је имала 29 година и била је социјална радница запослена у Одељењу за социјалну заштиту Градске управе Варшаве. Након немачке окупације, ово одељење је наставило да брине о великом броју сиромашних и обесправљених људи у граду.
Ирена Сендлер је искористила свој положај како би помогла Јеврејима, али је то постало готово немогуће након што је гето затворен у новембру 1940. године.
Живот у варшавском гету
Око 400.000 људи било је приморано да се пресели у малу област одређену за гето, а њихова ситуација се убрзо драстично погоршала. Лоши хигијенски услови у пренасељеном гету, недостатак хране и медицинских средстава довели су до епидемија и високе смртности. Она је, излажући се великој личној опасности, осмислила начине да уђе у гето и помогне Јеврејима који су умирали.
Како је Ирена Сендлер успела да уђе у гето?
Успела је да добије дозволу од градских власти која јој је омогућавала да улази у гето ради инспекције санитарних услова. Једном када је ушла, успоставила је контакт са активистима јеврејске хуманитарне организације и започела сарадњу са њима.
Помагала је у кријумчарењу Јевреја из гета на такозвану аријевску страну и у организовању скровишта за њих.
Деловање у оквиру Жеготе
Када је основан Савет за помоћ Јеврејима, познат као Жегота, Сендлер је постала један од његових главних активиста. Савет је основан у јесен 1942. године, након што је 280.000 Јевреја депортовано из Варшаве у логор смрти Треблинка.
Када је почео са радом крајем те године, већина варшавских Јевреја већ је била убијена, али је организација одиграла кључну улогу у спасавању великог броја оних који су преживели масовне депортације. Жегота је бринула о хиљадама Јевреја који су се крили, обезбеђивала склоништа, као и средства за издржавање и медицинску негу.
Спасавање јеврејске деце
У септембру 1943. године, четири месеца након потпуног уништења варшавског гета, Ирена Сендлер је постављена за руководиоца Одељења за бригу о јеврејској деци у оквиру Жеготе. Под својим илегалним именом Јоланта, користила је контакте са сиротиштима и установама за напуштену децу како би тамо сместила јеврејску децу.
Многа деца су смештена у сиротиште „Родзина Марији“ (Породица Марије) у Варшави, као и у верске установе које су водиле монахиње у оближњем Хотомову и у Турковицама, код Лублина. Тачан број деце коју су Сендлер и њени сарадници спасли никада није утврђен.
Хапшење и бег од смрти
Дана 20. октобра 1943. године, Ирена Сендлер је ухапшена. Успела је да сакрије компромитујуће доказе, укључујући шифроване адресе деце о којој је бринула Жегота, као и велике суме новца намењене онима који су помагали Јеврејима.
Осудили су је на смрт и послали у злогласни затвор Павјак, али су активисти покрета отпора успели да подмите званичнике и обезбеде њено ослобађање.
Наставак илегалног рада
Блиски сусрет са смрћу није је одвратио од даљег деловања. Након што је пуштена на слободу у фебруару 1944. године, иако је знала да је власти прате, наставила је са илегалним активностима. Због сталне опасности морала је да се крије, а околности њеног тајног живота спречиле су је да присуствује сахрани своје мајке.
Признање и сећање
Дана 19. октобра 1965. године, Јад Вашем је Ирени Сендлер доделио признање Праведник међу народима. Дрво засађено у њену част налази се на улазу у Алеју праведника међу народима.
Ирена Сендлер преминула је 12. маја 2008. године.
