Како Венецуела утиче на глобалне цене нафте упркос паду производње?

Сировина варира у квалитету у зависности од региона, што утиче на све – од дизајна рафинерија до глобалних токова трговине. Ова визуализација упоређује венецуеланску нафту са најтргованијим сировинама у свету.

Подаци за визуализацију долазе из више извора: Саудијска Арамко, ЕксонМобил, америчка Energy Information Administration (EIA), S&P Global, PEMEX и Canada Energy Regulator. Упоређени су главни глобални типови нафте по API густини, типу сировине и садржају сумпора како би се приказале разлике у квалитету нафте широм света.

Венецуеланска нафта: тешка и сумпорна

API густина показује колико је нафта тешка или лака у односу на воду. Нафта са API изнад 10° је лакша и плута, док је испод 10° тешка и тоне. Лакше сировине се генерално лакше прерађују у горива као што су бензин и дизел. Тешке сировине углавном производе више остатних производа, попут асфалта.

Венецуела има највеће доказане резерве нафте, али већина њене производње чине тешке и екстра-тешке сировине.

Најпознатија венецуеланска мешавина, Merey 16, има API густину добро испод 20°, а такође је сумпорна, што значи да садржи висок ниво сумпора.

Главни светски произвођачи и квалитет нафте

Због ових карактеристика, венецуеланска нафта захтева сложене и скупе процесе рафинације. Само ограничен број рафинерија у свету је опремљен да ефикасно обрађује тако тешка сировинска уља.

Зашто лагане и слатке сировине доминирају глобалном трговином?

Многе од најтргованијих сировина — као што су Brent, WTI и Arab Light — су лагане и слатке. Са API густином близу или изнад 40° и ниским садржајем сумпора, ове сировине је јефтиније прерадити и дају већи удео вредних горива. То их чини атрактивним референтним сировинама за глобално формирање цена.

Екстра-лаке сировине попут Arab Super Light и Tapis налазе се на врху спектра квалитета. Њихова висока API густина и низак садржај сумпора омогућавају рафинеријама да максимизују производњу уз минималну сложеност прераде.

Улога тешких сировина на глобалном тржишту

Упркос изазовима, тешка нафта и даље игра важну улогу. Рафинерије на обали Мексичког залива у САД су специјално конфигурисане са кокерима и другим сложеним јединицама како би обрађивале сировине са високим садржајем сумпора и ниском API густином из земаља као што су Венецуела, Мексико и Канада.

Венецуела је географски ближа америчким рафинеријама него Канада, али већина њене нафте је тешка и скупа за производњу. Историјски, амерички рафинерије су куповале значајне количине венецуеланске тешке нафте пре санкција, а након тога је канадска тешка нафта постала највећи страни снабдевач САД.

Подизање, пад и промена улоге Венецуеле на глобалном тржишту нафте

На врхунцу 1970-их, Венецуела је производила око 3,5 милиона барела дневно, што је чинило више од 7% глобалне производње нафте тог периода.

Од тада, производња је драматично пала због недовољних инвестиција, пропадања инфраструктуре и геополитичког притиска, укључујући санкције.

Данас је просечна производња Венецуеле око 1 милион барела дневно, или око 1% глобалне понуде.

Упркос паду производње, компанија Chevron и даље ради у Венецуели кроз заједничке подухвате, одржавајући присуство које је мало која америчка нафтна компанија задржала усред санкција и национализација.

Венецуела је такође била оснивач OPEC-а 1960. године, заједно са Ираном, Ираком, Кувајтом и Саудијском Арабијом. Међутим, њен утицај унутар групе је смањен како је производња падала и како је слабила њена способност да испуни извозне обавезе.