Генерација З представља особе рођене у периоду од 1997. до 2012. године. Њихов улазак на америчко тржиште рада није прошао тако глатко, показују подаци компаније за образовање и каријеру Интелиџент.
Наиме, од 966 анкетираних компанија, њих 75 одсто је рекло да су њихови млади запослени имали незадовољавајуће пословне резултате.
Даље, 50 одсто је рекло да младим запосленима недостаје мотивација, 46 одсто каже да им недостаје професионалност док 39 одсто компанија тврди да имају слабе комуникационе вештине.
Све то оптерећује послодавце док размишљају о запошљавању особа из генерације З. Неспремност за радно место и негативна искуства из прошлости су два основна разлога зашто послодавци оклевају у запошљавању споменуте популације.
Улазак генерације З на тржиште рада је био најблаже речено тежак, али ова генерација није прва којој се то догодило.
Наиме, слично се догодило миленијалцима (особама рођенима у периоду од 1981. до 1996.), који су оптуживани за недостатак радне етике.
Међутим, ова генерација је касније постала менаџерска генерација. Направила је своје предузетничке путеве.
Огорчење овом генерацијом
Џејмс Мекнил је био задужен за продајни тим организације која је прикупљала музичке хонораре и често је добијао молбе за посао од двадесетогодишњака који су желели да се придружи компанији.
„Заказали бисмо им интервјуе, али они се једноставно не би појавили. Или би закснили, или би се појавили и били потпуно неприпремљени“, каже Мекнил. „Не би знали ништа о послу, нити зашто су дошли.“
Џејд Арнел, дели Мекнилово огорчење генерацијом З. Она је опрезна када је у питању генерализација – један од најбољих запослених у њеној компанији, „Ребелион маркетинг“ је припадник ове генерације – али признаје да је четворо морала да отпусти јер су били непоуздани.
За Мекнила, међутим, поједини припадници генерације З једва успевају да прођу интервју за посао. Без обзира што имају софистициране вештине.
„Највећи проблем код интервјуа је био начин изражавања и језик који користе. И обично јако негативно гледају на различите ствари.“
Арнелова такође описује своје искуство са генерацијом Зед као „прилично лоше“. Истиче да у њеној маркетиншкој фирми запослени немају стриктно радно време, могу да узму и 32 дана годишњег одмора и да се усавршавају о трошку компаније, али да прирадници генерације Зед злоупотребљавају ове погодности.
„Они желе све привилегије, али мало су спремни да дају заузврат. Као да их не занима нико други осим њиховог личног простора и искуства, онога што им је потребно и шта желе. Чини се да даље од тога не размишљају.“