Летње рачунање времена се ове године у Европи, па самим тим и у Србији, завршава у недељу 29. октобра.
У ноћи између 28. и 29. октобра, у 3 сата ујутро, прећи ћемо на зимско рачунање времена и часовнике померити за један сат уназад, на 2 сата.
Садашња пракса померања сата, међутим, многим људима ствара проблеме. То што ћемо спавати сат времена дуже, неће нас много освежити, сматрају стручњаци.
Чак 76 одсто испитаника сматра да је померање сата сувишно и да га треба укинути
Померање сата на зимско рачунање времена, упозоравају научници, може имати негативне последице по здравље људи.
Студије су показале да се мења лучење мелатонина током ноћи, а самим тим се ремети и биоритам човека. Повећава се ризик од срчаног и можданог удара, а старије особе које болују од карцинома могу развити већи ризик и од кардиоваскуларних обољења тих дана.
Померање часовника није погодно ни за метеоропате и хроничне болеснике
Пракса да се два пута годишње „мења време”, може, међутим, да смета и потпуно здравим људима.
Метеоролошки услови, генерално, утичу на расположење људи, поготово када дође јесен.
Психолози сматрају да свако треба да слуша свој унутрашњи ритам када ће се и како будити ујутро. Промене расположења, безвољност, раздражљивост и главобоље су основне и неизбежне последице сезонског померања сата.
Када је мање Сунца, људи се осећају раздражљиво. Померањем сата дан траје још краће, па то оставља последице по психу људи.
Уз то, организму је потребно време да се адаптира на промену рачунања времена. Метеоропатама и хроничним болесницима потребне су бар две недеље да се врате „у стање нормале” након враћања сата.
Током зимског рачунања времена многи запослени практично не виде дневну светлост током дана, што наравно, утиче негативно на здравље.
Европљани против померања казаљки
„Са померањем сата треба престати”, објавио је још пре пет година тадашњи шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер, након што се у онлајн анкети, 84 одсто грађана ЕУ изјаснило против померања сата.
У марту 2019. године и Европски парламент се великом већином изјаснио за престанак померања казаљки од 2021. године.
О овој теми се протеклих година није много расправљало, јер, кажу, има важнијих тема. Највише се тиме у Европи баве Немци.
Немачко здравствено осигурање је на основу испитивања репрезентативног узорка грађана, објавило да 29 одсто људи у Немачкој, дносно сваки трећи Немац, има телесне и психичке проблеме након померања сата.
Осећају се уморно, имају тешкоћа да заспе и чешће се буде ноћу.
Европска комисија још није израдила детаљну анализу последица продужавања или укидања промерања казаљки на часовницима, а још нема консензуса ни о томе да ли задржати зимско или летње рачунање времена.
Европској унији је једино важно да спречи „временска острва“, то јест да цела ЕУ поступи исто, како би заједничко тржиште остало у хармонији.
У ЕУ постоје три временске зоне, највећа је она која обухвата средњеевропско време, а сеже од Бјалистока у Пољској до Вига на шпанској атлантској обали.
Србија је припремила нови закон о рачунању времена који би обезбедио да сатови буду усклађени са европским окружењем.
