Почетна » Друштво » Рецикломати у Србији — идемо ли ка румунском моделу?

Нови Сад добио нове рецикломате

Рецикломати у Србији — идемо ли ка румунском моделу?

Како је најављено на инстаграм профилу Градске управе за заштиту животне средине, грађани Новог Сада ускоро ће бити у могућности да одвајају отпад у рецикломате који су постављени на пет локација у граду, а том приликом моћи ће освоје вредне награде сваког месеца.

За сада су рецикломати у Новом Саду већ постављени у центру града, код „Аполо“ центра и испред Скупштине Града Новог Сада, а детаљан списак локација биће накнадно објављен.

Да подсетимо, рецикломати су и раније постављани на улицама Новог Сада, а последњи пут прошле године, у време одржавања Exit фестивала и на новосадском Ултра Challenge турниру у баскету 3×3 одржаном на Спенсу.

Тада су компанија “Секопак” и Град Нови Сад такође поставили пет рецикломата на различитим локацијама у граду.

У другим градовима Републике Србије овакве паметне машине су већ одавно заживеле и дају одличне резултате по питању очувања животне средине, а грађани су их са одушевљењем прихватили.

Прве рецикломате добили су Крагујевчани 2020. године на 5 локација, затим Београђани априла 2021. године на 25 локација, а Нишлије и Аранђеловчани током 2022. године по један рецикломат.

Foto: Glas Šumadije

Шта су рецикломати?

Рецикломати представљају технологију која на лак и занимљив начин доноси корист и појединцу и друштву и животној средини. Он је „stand-alone“ машина која се поставља на јавним површинама.

Ове паметне машине имају могућност препознавања четири врсте амбалажног отпада: пластичних (ПЕТ) флаша, стаклених флаша, Тетра Пак амбалаже и алуминијумске (АЛУ) амбалаже (лименки).

Како се користи рецикломат?

Када корисник убаци амбалажу, електронски систем препознавања скенира амбалажу и процењује која је врста у питању, правећи разлику између типова амбалаже.

Уколико је убачени предмет адекватне врсте и погодан за рециклажу, уређај га прихвата и шаље у секцију за складиштење. Ако убачени предмет није адекватан, рецикломат га враћа кориснику.

Грађани који рециклирају могу бити награђени бирајући по унапред утврђеним начинима награђивања.

Foto: Kurir

Београђани су искористили рецикломате за хуманитарне сврхе

Примера ради, Београђани су новац који су скупили убацујући амбалажу могли да искористе за вожњу градским превозом, донацијом у хуманитарне сврхе или да допуне Глобалтел.

Рецикломати омогућавају да се уместо у природи, изузетно велике количине отпада нађу у процесу и након рециклаже поново буду искоришћене као нове сировине уз секундарне позитивне ефекте као што су драстичне уштеде енергије и очување животне средине за нас и будућа поколења.

Колико отпада производимо?

Подаци Агенције за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине показују да се у Србији годишње генерише више од 11,5 милиона тона отпада.

У Србији се годишње преради свега 3% комуналног отпада, док остатак завршава на организованим и дивљим депонијама, јер се сепарација не спроводи.

Када је реч о храни са истеклим роком трајања или искоришћеним јестивим уљем, имамо компаније које их прикупљају и прерађују, али немамо довољну свест грађана и привреде о томе да се органски отпад такође мора адекватно збрињавати.

Foto: Serbia Organica

– Ми рециклирамо и управљамо са свега један посто органског отпада, а то је јако мало. Мислим да не бисмо требали да се поредимо са било ким, нарочито са развијеним земљама Европске уније – истиче Бојан Глигић, директор компаније Есо Трон из Руменке, која се бави прикупљањем и прерадом отпада од хране.

Foto: budite u toku

Додаје да, како би што више органског отпада било збринуто на прави начин, да завршава код оператера са дозволом за управљањем таквим отпадом, а не на дивљим депонијама, све мере и решења које бисмо требали да уведемо морамо да прилагодимо специфичностима наше привреде.

Сепарација отпада и његова поновна употреба у индустрији је и прилика за озбиљне пројекте јавно-приватног партнерства али, нажалост, те шансе Србија и даље упорно пропушта. Одговорно управљање отпадом је кључно за одговорне компаније које прате највише ЕСГ стандарде.

Циркуларни приступ управљању отпадом – минимизирање количине, рециклирање, поновна употреба – представља тренд у многим индустријама. Рециклажа је такође у фокусу, будући да се сматра индустријом са великим потенцијалом, како за инвестиције, тако и за приход, пише портал Odrzime.rs.

Румунски модел који би требало да применимо

Румунија се крајем 2023. године придружила групи од 13 европских земаља које имају депозитни систем за једнократну амбалажу за пиће. Механизам је обавезан за све произвођаче и трговце који продају амбалажу укључену у овај систем кауцирања и повраћаја боца за пиће.

Румунски систем депозита за једнократне стаклене боце, лименке и пластичне боце за пиће (енг. deposit refund system оr deposit return system) би требало да буде други по величини у Европи и највећи светски централизовани национални систем по броју боца и лименки, саопштио је произвођач рецикломата ТОМRА.

Foto: TOMRA

Наиме, амбалажа ће се прикупљати на 80.000 локација.

Кроз систем, покренут 30. новембра 2023. године, годишње би требало да прође седам милијарди боца. Систем се односи на једнократну амбалажу, за сва пића осим млека, од стакла, пластике и метала, запремине од 0,1 до три литра.

Потрошач добија кеш или ваучер

Депозитни систем, како је навела ТОМRА, предвиђа да потрошач плаћа депозит од 0,50 румунских леја (0,10 евра) приликом куповине пића обележеног одређеном етикетом. Након конзумирања, потрошачи могу да врате боцу до аутоматизованог или ручног рецикломата на локацијама малопродајних објеката, где добијају новац у кешу или ваучере.

Боце се могу вратити у све продавнице које продају боце за пиће са предвиђеном налепницом, објаснила је фирма.

Имплементација депозитног система помоћи ће Румунији да испуни своје обавезе у оквиру Европске уније у вези са прикупљањем и рециклирањем отпада. Циљеви за пластичне боце укључују одвојену стопу прикупљања од 77 одсто до 2025. и 90 одсто до 2029. године, додаје ТОМRА.

Румунски систем је други по величини у Европи после Немачке

Систем су званично покренули Николае-Јонел Чиука, председник парламента, Мирчеа Фечет, министар животне средине, вода и шума, Михаела Фрасинеану, државна саветница у кабинету премијера, Гема Веб, извршни директор фирме „RetuRO“, која је администратор система ирецик Дорин Михаи, генерални директор компаније „ТОМRA Collection Romania“.

Они су свечано отворили рециклирате у трговини „La Cocos“ у Букурешту.

Foto: TOMRA

Министар Мирчеа Фечет рекао је да је систем у Румунији други по величини после немачког.

Стопа у земљи је 12-13%, док је циљ за 2026. 90%

„Сви желимо да систем трансформише нашу земљу из земље депоније у земљу рециклаже. Истовремено, желим да овај пројекат буде наслеђе које остављамо нашој деци, као поруку, став и тачку иза које нема повратка у смислу вредновања природе“, додао је он.

Министар је навео да је стопа одвојеног прикупљања отпада у Румунији 12-13 одсто, док је циљ за 2024. 65 одсто, 80 одсто за 2025. и 90 одсто за 2026.

Администратор система „RetuRO“ је најавио да ће у наредних годину дана отворити 17 центара у које ће превозити амбалажу прикупљену од око 80.000 трговаца.

Ово је дефинитивно сјајан систем о чијој би имплементацији у наше друштво требали да размотре челни људи из Министарства заштите средине Републике Србије.

Извор: odrzime.rs, nsuzivo.rs, balkangreenenergy.rs

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.