Да ли је човечанство на прагу да се коначно избори са карциномом? У борби против малигних обољења, генетска канцер терапија се истиче као иновативна и перспективна стратегија. Ова револуционарна грана медицине не само да разбија традиционалне баријере у лечењу карцинома, већ отвара врата персонализоване терапије, прилагођене специфичним генетским карактеристикама сваког пацијента. Кроз прецизно манипулисање генима, ова терапија обећава не само смањење нежељених ефеката, већ и потпуну трансформацију начина на који се суочавамо с изазовима карцинома.
Шта је ген и какву улогу он има?
Ген је основна генетичка јединица која се налази у једру сваке ћелије твог тела. Једро садржи твоју ДНК (деоксирибонуклеинску киселину), генетски код који је наслеђен од сваког од твојих родитеља. Гени су састављени од неколико стотина до неколико милиона делова ДНК. Ти имаш 46 хромозома, од којих сваки садржи хиљаде гена. Свака особа има између 20.000 и 25.000 гена у свом телу, 2 копије сваког гена, једну од мајке и једну од оца.
Гени садрже упутства за ћелију о томе како да прави протеине који су неопходни за обављање већине животних функција. Они говоре ћелијама како да раде, контролишу наш раст и развој, одређују како изгледамо и како наша тела функционишу. Такође играју улогу у поправци оштећених ћелија и ткива.
Шта је генетска терапија?
Генска терапија је приступ лечењу рака која се фокусира на поправку оштећених гена. Када гени постану оштећени, то се зове мутација, што може довести до не контролисаног раста ћелија и формирања рака. Идеја је користити генску терапију како бисмо исправили ове мутације и зауставили развој рака.
Постоје различите стратегије у истраживању примене генске терапије у лечењу рака:
1. Замена недостајућих или нефункционалних гена, као што је ген супресора тумора p53, чије је нормално функционисање спречавање формирања тумора.
2. Деактивација онкогена, тј. мутираних гена који могу изазвати рак или његово ширење.
3. Коришћење имунолошког система тела убацивањем гена у ћелије рака који подстичу тело да препозна и уништи ћелије рака.
4. Убацивање гена у ћелије рака како би их терапије као што су хемотерапија, радиотерапија или хормонска терапија ефикасније нападале.
5. Стварање „гена самоубице“ који могу ући у ћелије рака и покренути процес самоуништавања.
6. Коришћење гена како би се спречило формирање крвних судова у тумору, што доводи до изгладњивања тумора.
7. Коришћење гена како би се заштитиле здраве ћелије од нуспоследица терапије, омогућавајући употребу већих доза хемотерапије и радиотерапије.
У суштини, генска терапија има за циљ да исправи генетске грешке које доприносе раку и користи се како би се зауставило или усмерило ширење ове болести.
Шта је CAR-T ћелијска терапија?
Додавање гена подразумева додавање новог генског кода другој ћелији, обично ћелији борбеног имунолошког система, како би јој помогао да се бори против протеина повезаног са оштећеним геном. CAR T-ћелијска терапија је пример додавања гена, али ова врста генске терапије не додаје копију већ постојећег гена, већ потпуно нови ген, обично с намером да убије ћелију рака путем имунолошког система. Лекари такође могу директно додати нови ген ћелији рака, што узрокује да се ћелија рака самоизбаци (изврши апоптозу).
Генска инхибиција једноставно искључује неисправан ген. То може или убити ћелију или спречити њено малигно понашање, као што је експоненцијални раст и репликација.
Терапија CAR T-ћелијама има мало другачији процес у поређењу са директнијим облицима генске терапије. CAR T-ћелије су борбени ћелијски радници који су лабораторијски створени са одређеним генетским кодом против рака. Додавање овог генетског кода чини генску терапију компонентом CAR T-терапије. CAR означава „химерички антигенски рецептор“, који је нови генетски код додан Т-ћелијама.
Постоје шест терапијских средстава CAR T-ћелијама одобрених од стране „Управе за храну и лекове“ САД-а за различите крвне карциноме. Ова одобрења потврђују CAR T-ћелије као ефикасан облик генске терапије за побољшање очекивања живота пацијената.
Лекари прво узимају крв од пацијента и одвајају Т-ћелије, које су беле крвне ћелије које воде одбрану имунолошког система против вируса, болести и других нежељених интрудера. Т-ћелије имају улогу да штите организам од рака, али често су неефикасне у томе.
Процес узимања крви од пацијената и одвајања Т-ћелија назива се афереза.
Након уклањања Т-ћелија из тела, кораци CAR T-терапије су:
1. Идентификација протеина биомаркера (прекомерно израженог протеина) на генетски оштећеним ћелијама рака.
2. Стварање РНК нити назване химерички антигенски рецептор (CAR) програмиран да тражи протеин биомаркера.
3. Додавање химеричких антигених рецептора издвојеним Т-ћелијама.
4. Умножавање нових CAR T-ћелија у лабораторији.
5. Поновно уношење нових, мотивисаних CAR T-ћелија у организам путем инфузије.
Сличан процес се користи и код CAR NK-терапије. Научници стварају химеричке антигенске рецепторе како би ојачали природне убице (NK) ћелије, још једну белу крвну ћелију имунолошког система.
Колико дуго се узима ова терапија?
Постоји шест одобрених терапија са CAR T-ћелијама за три врсте крвних канцера: мијелома, леукемије и лимфома. Инфузије CAR T-ћелија могу се обавити у болници или амбулантном окружењу, али пацијент мора бити стално надгледан.
Терапија CAR T-ћелијама може изазвати нуспојаве, најзначајнија је синдром отпуштања цитокина.
Читав процес терапије CAR T-ћелијама траје отприлике месец дана, не укључујући време опоравка након третмана:
Прво, лекари морају уклонити T-ћелије пацијента, радити на њима у лабораторији и инфузирати их назад у тело. Овај корак обично траје неколико недеља како би се додало CAR T-ћелијама и умножио их. CAR T-ћелије се замрзавају и враћају у болницу или центар за лечење рака где се пацијент третира. Инфузија CAR T-ћелија назад у пацијента траје отприлике један сат, према веб-сајту Mayo Clinic.
Након примања инфузије CAR T-ћелија, медицинско особље прати пацијента нaредних неколико недеља како би следило нуспојаве које изазивају T-ћелије које се брзо шире у телу и убијају ћелије рака. Првих седам дана након примања инфузије CAR T-ћелија, пацијенти морају остати под медицинским надзором. Током две до четири недеље постинфузионог временског периода, пацијенти морају остати у близини свог медицнског објекта како би реаговали на евентуалне проблеме.
Укупан период опоравка од терапије CAR T-ћелијама обично траје 2-3 месеца након инфузије, према Институту за рак „Дана-Фарбер“.
До данас су се терапије CAR-T показале углавном ефикасним у борби против неких облика карцинома, пре свега леукемије, међутим, реч је о процесу који је тренутно веома скуп јер је у повоју, и сами лекари истичу да је пред њима много рада и учења што се тиче овог метода лечења. Нажалост, тренутно је овакав вид лечења могућ само у најразвијенијим земљама света у домену медицине: Америци, Русији, Немачкој, Канади, Аустралији итд.
