У последњој деценији, свет је сведок драматичне трансформације технолошког сектора. Компаније које су некада биле препознате по потрошачким производима данас играју кључну улогу у геополитици, безбедности и војним стратегијама.
Посебно илустративан пример такве трансформације представља недавно склопљено партнерство између компанија Nvidia и Palantir Technologies – сарадња која отвара бројна питања о томе где су границе технологије, надзора и употребе вештачке интелигенције у модерном друштву.
Ово партнерство показује како се инфраструктура развијена за комерцијалне и забавне сврхе може брзо трансформисати у инструмент државне моћи, обавештајних операција и војне доминације.
Од гејминга до геополитике
Компанија Nvidia је деценијама била синоним за графичке процесоре који су покретали видео-игре и професионалну графику. Међутим, бум вештачке интелигенције у последњих неколико година претворио је њене GPU процесоре у основу глобалне дигиталне инфраструктуре.
Модерни системи за машинско учење и обраду огромних количина података зависе управо од рачунарске снаге коју Nvidia производи.
У том контексту, сарадња са Palantir-ом представља логичан корак у ширењу тржишта. Palantir је специјализован за анализу великих скупова података, интеграцију информација из различитих извора и њихову примену у обавештајним, полицијским и војним операцијама. Комбинација Palantir-ovog софтвера и Nvidia рачунарске инфраструктуре омогућава обраду података на до сада невиђеном нивоу брзине и обима.
Таква инфраструктура омогућава анализу огромних количина информација – од сателитских снимака и сензорских података до комуникационих и логистичких система – у готово реалном времену.
Palantir и концепт „информационе доминације“
Palantir је основан 6. маја 2023. године уз подршку инвеститора из технолошког сектора и америчких обавештајних структура. Међу његовим оснивачима налази се и Петер Тил, познати технолошки инвеститор и један од оснивача компаније PayPal.
Осим њега, оснивачи ове компаније су Алекс Карп, Џо Лонсдејл, Стивен Коен и Нејтан Гетингс.
Palantir-ov најпознатији производ је платформа Gotham, систем који интегрише различите базе података и омогућава корисницима – најчешће обавештајним или безбедносним службама – да анализирају односе између људи, догађаја, финансијских трансакција и дигиталних трагова. Такви системи омогућавају идентификовање образаца понашања, потенцијалних безбедносних претњи или криминалних мрежа.
У војном контексту, ови алати могу помоћи командним структурама да доносе одлуке на основу анализе великих количина података: од кретања јединица до логистике и надзора бојишта.
Платформе попут Gotham-а омогућавају интеграцију сателитских снимака, дронова, комуникационих система и обавештајних извештаја у јединствену оперативну слику.
Критичари оваквих система, међутим, упозоравају на потенцијалне злоупотребе – нарочито у области масовног надзора и такозваног „предиктивног полицијског рада“, где алгоритми покушавају да предвиде будуће криминалне активности на основу постојећих података.
Вештачка интелигенција и милитаризација података
Партнерство Nvidie и Palantira долази у тренутку када државе широм света убрзано развијају војне апликације вештачке интелигенције. Савремени системи за анализу података користе моделе машинског учења како би препознали објекте на сателитским снимцима, идентификовали потенцијалне циљеве или анализирали логистичке обрасце непријатељских снага.
Nvidiа процесори и софтверски алати омогућавају тренирање и покретање тих модела на огромним скуповима података. Palantir, са друге стране, обезбеђује платформу која те информације претвара у оперативне одлуке.
Таква интеграциј значајно убрзава доношење одлука у војном окружењу – понекад чак и до нивоа аутоматизованих препорука или директне координације дронова и других система.
Ова динамика често се пореди са концептима из научне фантастике, попут аутономних система одлучивања који могу управљати сложеним војним операцијама као што је на пример ова најактуелнија, напад САД и Израела на Иран.
Акције компаније Palantir су порасле 15% након што је САД покренула прве ударе на Иран
Пандан томе, прошле недеље је лист Cryptopolitan известио да су акције Palantir-а порасле 15% након што је САД покренула прве ударе на Иран. Главни разлог за изненадни пораст интересовања инвеститора био је блиска повезаност Palantir-а са америчком владом. Извештај је истакао да компанија остварује скоро 60% својих прихода од владе и да широм војне и обавештајне службе.
Извештај је такође навео да је Anthropic питао Palantir да ли је његов AI коришћен током упада у Венецуели који је довео до хапшења Николаса Мадура. Palantir је ојачао односе са Пентагоном, чак и док су друге AI компаније више наглашавале етичку употребу AI у производњи оружја.
Како AI наставља да напредује, појављују се забринутости о његовој употреби у ратовима и војним операцијама. Крајем јануара, Pentagon и Anthropic су се сукобили око тога како AI алати и апликације треба да се користе у војним експедицијама. Компанија AI се није сложила са наводним намерама владе да развије AI-погонско оружје и користи технологију за надзор америчких грађана. Неслагање се догодило у оквиру уговора вредног 200 милиона долара између две стране.
У саопштењу објављеном 5. марта, компанија Anthropic је навела да је добила обавештење од САД Министарства рата којим је потврђено да је класификована као ризик у ланцу снабдевања за националну безбедност Америке.
Извршни директор Anthropic-а, Dario Amodei, рекао је да је и даље спреман да обезбеди потребне алате за главне борбене операције Министарству рата и заједници националне безбедности по разумној цени. „Наши једини проблеми били су наше резерве у вези са потпуно аутономним оружјем и масовним домаћим надзором,“ рекао је он.
Пројекат Maven долази у центар пажње
Пројекат Maven представља напредни Palantiroв AI систем за праћење у реалном времену који користи анализу сателитских слика. Систем је привукао пажњу јавности након што су извештаји The Wall Street Journal-а повезивали његову примену са хватањем венецуеланског председника Николаса Мадура.
Када је упитан о могућем учешћу Maven-а у широко извештаваној заједничкој операцији САД и Израела која је довела до смрти иранског врховног лидера ајатолаха Алија Хамнеија две недеље раније, Алекс Карп је одбио да да директну потврду.
„Видео сам извештаје који наводе да Project Maven служи као кључна потpoрa у тој операцији“, коментарисао је Карп, говорећи генерално о америчком учешћу на Блиском истоку.
Он је даље навео да „Арапски и не-Арапски регионални партнери можда користе нашу платформу, или можда не, и да се та употреба значајно шири“.
Ове изјаве уследиле су након недавног иранског напада на три Amazon-ова дата центра широм Блиског истока. Према Карпу, ти напади илуструју како ратовање еволуира далеко изван конвенционалних војних циљева.
„Они имају злонамерне намере, а не глупост“, казао је Карп у вези с Ираном. „Њихов фокус је на способностима које они не могу да реплицирају.“
Америчка дата инфраструктура све више се препознаје као критична инфраструктура националне безбедности.
Проблем надзора и приватности
Поред ових војних деловања и учешћа у њима, један од најконтроверзнијих аспеката Palantir-ove технологије јесте њен потенцијал за масовни надзор. Софтвер ове компаније може објединити податке из различитих извора – од финансијских трансакција и комуникационих записа до регистара возила или друштвених мрежа.
Када се такви подаци повежу у једну целину, могуће је реконструисати детаљне профиле појединаца и њихових друштвених мрежа. У теорији, такве анализе могу помоћи полицији да разоткрије криминалне организације или спречи терористичке нападе. Међутим, иста технологија може се користити и за праћење политичких активиста, новинара или обичних грађана и лако се злоупотребити у контексту масовне контроле.
Посебно је проблематична употреба алгоритама за препознавање лица и анализу понашања. Такви системи су у више наврата показали висок проценат грешака, нарочито код идентификације особа из различитих демографских група. У комбинацији са полицијским или имиграционим системима, такве грешке могу довести до погрешних хапшења или административних одлука, што значи неправду, чиме доводимо у питање етички моменат ових система.
Економија AI инфраструктуре
Други аспект ове приче односи се на економију вештачке интелигенције. Изградња инфраструктуре за обуку и рад AI система захтева огромне количине енергије и рачунарске снаге. Дата центри који подржавају такве операције већ сада троше количине електричне енергије упоредиве са мањим државама.
Nvidia је постала кључни добављач хардвера за те центре, а потражња за њеним процесорима довела је до вртоглавог раста вредности компаније у претходних неколико година. Истовремено, Palantir је постао један од најважнијих добављача аналитичког софтвера за владе и велике корпорације.
Заједно, ове компаније представљају део нове технолошке инфраструктуре која покреће глобалну економију података.
Технологија између безбедности и контроле
Главно питање које се намеће јесте како успоставити равнотежу између легитимних безбедносних потреба и заштите грађанских слобода. Технологије које омогућавају ефикаснију борбу против криминала и тероризма истовремено могу постати инструменти политичке контроле или друштвеног надзора.
Историја показује да моћне технологије ретко остају ограничене на своју првобитну намену. Интернет је, на пример, настао као војни пројекат, али је постао темељ глобалне економије. Вештачка интелигенција данас пролази кроз сличну трансформацију – од академског истраживања до централног инструмента геополитике.
Партнерство између Nvidie и Palantira симболизује нову фазу развоја технолошког сектора у којој граница између комерцијалне иновације, државне моћи и војне стратегије постаје све нејаснија.
С једне стране, ове технологије нуде огромне могућности за унапређење анализе података, безбедности и ефикасности система. Са друге стране, њихова концентрација у рукама малог броја компанија и институција отвара озбиљна питања о приватности, демократији и контроли над дигиталном инфраструктуром и савременим човеком.
Како се вештачка интелигенција све дубље интегрише у друштво, биће неопходно развити јасне регулаторне и етичке оквире који ће обезбедити да технолошки напредак не угрози основне слободе на којима почива савремено друштво. Ако до тога не дође, улазимо у еру тоталне контроле.
