8. oктобра 1912. године, Црна Гора је као чланица Балканског савеза објавила рат Турској, чиме је започео Први балкански рат. Он је трајао од 8. октобра 1912. године до 30. маја 1913. године и вођен је између чланица Балканског савеза (Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка) и Турске.
Отоманско царство, које је већ 1908. године било уздрмано Младотурском револуцијом, 1912. још више је ослабљено ратом против Италије. Ту слабост Турске користе балканске земље и отпочињу рат с циљем ослобођења територија Балкана које су под турском окупацијом.
Стратегија савезника
Савезници нису разрадили заједнички план наступања, тако да је свака држава за себе водила рат, мада су се битке водиле на четири различита фронта:
Срби и Црногорци су деловали према Косову и Метохији, Санџаку, Северној Македонији и Албанији;
Грци су деловали у Јужној Македонији, у правцу Солуна, као и према Епиру и Јонији (Јањинама);
Бугари су се сукобили са османлијским снагама у Тракији, а секундарним операцијама према Македонији.
Почетак рата
Рат је отпочео 8. октобра 1912. када је Црна Гора објавила рат Турској. Остале три чланице су упутиле 13. октобра ултиматум Порти који она није могла да прихвати, тако да су се 17. октобра у рат укључиле и Србија и Бугарска, а два дана касније и Грчка.
Србија у рату
Србија је мобилисала 230.000 војника са 230 топова, груписаних у 10 пешадијских дивизија, две независне бригаде и једну коњичку дивизију под ефективном командом Радомира Путића.
Српске снаге биле су груписане у три армије:
Прва армија, под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, била је највећа и чинила је центар снага које су напредовале према Скопљу.
Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, имала је наређење да напредује према Страцину.
Трећа армија, под командом генерала Божидара Јанковића, чинала је десно крило и имала је задатак да ослободи Косово и Метохију и после тога да се придружи осталим двема армијама у очекиваној бици код Овче Поља.
Велике битке српске војске
Куманoвска битка (23–24. октобар 1912.) – прва велика битка српске војске, завршила се победом Срба над Турском Вардарском армијом. После битке, генерал Радомир Путић унапређен је у чин војводе.
Битка код Прилепа (3. новембар 1912.) – трајала три дана, османлијска армија надјачана и принуђена на повлачење.
Битка код Битоља (16–19. новембар 1912.) – српска војска одлучно је поразила османлијску војску и ушла у Битољ 19. новембра 1912. године.
Овладавањем Битоља Срби контролишу југозападну Македонију, заједно са важним градом Охридом. Петoвековна османлијска власт над Македонијом је окончана.
Крај рата и примирје
У мање од два месеца, Турска је изгубила територије на скоро целом европском подручју, па је успостављено примирје 4. децембра 1912. године са свим противницима, осим Грчке.
Након одбијања испуњавања захтева од стране Турске и државног пуча у јануару 1913. године, рат је настављен. Турска је изгубила и утврђене градове Једрене, Јањину и Скадар, као и превласт на мору.
Мир је успостављен 30. маја 1913. године уз посредовање великих сила (Аустроугарска, Немачка, Француска, Велика Британија и Италија), а Турска је Лондонским мировним уговором предала балканским савезницима све своје територије западно од линије Енос–Мидија, као и острва у Егејском мору, укључујући и Крит.
Последице Првог балканског рата
Посотји неколико ствари до којих је довео Први балкански рат, а у те последице могу се убројати то да је: створена је Кнежевина Албанија као независна држава, Рашка област је подељена између Србије и Црне Горе, а Бугарска је добила део Тракије, западно од линије Енос–Мидија.
Незадовољство поделом освојених турских подручја, посебно Македоније, довело је до Другог балканског рата (29. јун – 10. август 1913.).
Бугари су 29. јуна напали српске снаге на реци Брегалници (Брегалничка битка) и били поражени.
Србија и Грчка су 8. јула 1913. године објавиле рат Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и Турска.
Због превласти савезника, Бугарска је поражена и принуђена на мир у Букурешту 10. августа 1913. године.
Већи део територије добила је Румунија, а територија Македоније је била подељена између Грчке и Србије.
Балкански ратови као увод у Први светски рат
Србија је из оба рата изашла као најмоћнија држава на Балкану, што је довело до затегнутости односа са Аустроугарском. Аустроугарској није одговарала снажна Србија, која је стајала на путу ширења Беча на исток, ка Солуну.
Присуство Аустроугарске на Балкану и конфликт интереса довели су до убиства Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, што је послужило као повод за почетак Првог светског рата.
