Када би постојала могућност, да ли бисте платили да живите заувек? Неки милијардери из Силицијумске долине више се не баве само развојем технолошких производа – њихов циљ постала је бесмртност.
Друштвене мреже преплављене су инфлуенсерима који промовишу пептиде, „функционалне“ прахове од печурака и друге, често научно непотврђене, методе за продужење животног века. Неки чак тврде да могу да „врате биолошку старост“ као што је популарни биохекинг инфлуенсер Брајан Џонсон, који је постао синоним за ову „индустрију“.
Потрага за дужим животом, млађим изгледом или једноставно „најбољом верзијом себе“ прерасла је у огромну индустрију. Она обухвата најразличитије третмане – од ледених купки и сауна, преко криотерапијских комора, па све до терапије црвеним светлом.
Међутим, иза великог дела маркетинга и објава на друштвеним мрежама стоје комерцијални интереси спремни да зараде на страху људи од старења и смрти.
Нико не живи вечно
Главни разлог због кога људи нису бесмртни лежи у еволуцији. Она фаворизује генетске особине које омогућавају успешно размножавање и прилагођавање, а не неограничено продужење живота појединца.
Још су стари Грци упозоравали на опасности потраге за бесмртношћу. Они који су јој тежили најчешће су плаћали високу цену. Митски Титон, на пример, добио је вечни живот, али не и вечну младост, па је био осуђен на бескрајно старење и пропадање.
Са друге стране, ми, православни хришћани, тежимо вечном животу али који има тотално другачији концепт, укратко, то је живот у заједници са Богом у Царству Небеском који је ослобођен стега овоземаљског живота.
Индустрија дуговечности и милијарде долара
Данас индустрија дуговечности има снажну подршку инвестиционих фондова, славних инвеститора и фармацеутских компанија.
Ипак, велики део тог новца улаже се у производе и услуге за које постоји мало или нимало доказа да заиста побољшавају здравље или продужавају живот.
У својој јавно познатој потрази за продужењем живота, амерички инвеститор Брајан Џонсон наводно троши милионе долара и пролази кроз константна медицинска тестирања са готово немогућим циљем – да никада не умре.
Његов режим укључује строго контролисану исхрану, стотине суплемената дневно, ригорозне рутине сна и вежбања, а чак је примао и трансфузије крвне плазме сопственог сина.
Профит испред доказа
Иновације су у средишту индустрије дуговечности, што привлачи велики број инвеститора из Силицијумске долине који желе да „хакују“ процес старења. Ипак, многе од тих иновација нису поткрепљене квалитетним научним доказима.
На пример, снимање целог тела магнетном резонанцом (MRI) рекламира се као начин да се рак и друге болести открију рано, пре него што постану опаснији. Међутим, нема доказа да овакви прегледи побољшавају здравствене исходе. Медицинска удружења широм света не препоручују MRI целог тела код здравих особа.
Оваква тестирања могу довести до такозваних „инциденталома“ – случајно откривених промена које често узрокују непотребне додатне анализе, трошкове и анксиозност.
Револуционарна алтернатива класичном здравству
Индустрија дуговечности представља себе као револуционарну алтернативу класичном здравству. Али она и даље зависи од тог система. Скенери, лабораторијски тестови и експериментални третмани на крају захтевају додатне прегледе, консултације са специјалистима и интервенције у болницама и клиникама.
То додатно оптерећује већ преоптерећене здравствене системе – и финансијски и кадровски – а притом често не доноси значајну корист јавном здрављу.
Што више тестирања – више „болести“
Упркос великом ентузијазму јавности према скрининг тестовима, стручњаци већ дуго упозоравају да више тестирања не значи нужно и боље здравље.
Један од највећих проблема је прекомерна дијагностика – ситуација када се открије абнормалност или болест која никада током живота неће угрозити здравље пацијента.
Што више тестирате, више ћете и пронаћи – али велики део тих налаза нема стварни клинички значај. Тако се ствара зачарани круг.
Непотребна испитивања могу довести до прекомерне дијагностике, случајних налаза и читавог низа додатних, често непотребних процедура и анализа.
Дуговечност није исто што и превенција
Промотери дуговечности тврде да су њихови производи и услуге део „превентивне медицине“ – откривање болести пре него што се развије и очување здравља што је дуже могуће.
Међутим, покрет дуговечности у великој мери се разликује од стварних принципа превенције у јавној медицини.
Превенција у савременој медицини подразумева једноставне и научно утемељене мере – попут вакцинације и скрининга за одређене врсте карцинома у препорученим годинама живота.
За многе исцрпне тестове и третмане које промовише индустрија дуговечности не постоје јасни докази да побољшавају дугорочне исходе код иначе здравих људи.
Они једноставно коштају много новца, захтевају велике ресурсе и често воде ка новим, непотребним тестирањима.
Зашто је ово важно?
Претварајући старење у медицински проблем, феномен дуговечности постаје класичан пример стварања „тржишта болести“. Истовремено, он ризикује да додатно учврсти агеизам у савременом друштву – представљајући природно старење као нешто што треба лечити, уместо прихватити као део живота.
Такође постоји опасност да се пажња и ресурси одвуку од основних функција јавног здравства које би могле побољшати квалитет живота милиона људи док достојанствено старе.
Помама око многих непотврђених тврдњи о дуговечности одвлачи пажњу од онога за шта већ знамо да делује: редовне физичке активности, здраве исхране, квалитетног сна, смислених односа са људима и једнаког приступа доказано ефикасном лечењу.
