Немачки демохришћани и социјалдемократе преговарају о формирању нове владе. Једна од кључних одредби потенцијалног коалиционог договора у делу који се односи на миграције је смањење броја радника у Немачкој са западног Балкана.
Наиме, садашње одредбе, које су уведене 2016. године, дозволиле су легалан долазак нискоквалификованих радника из БиХ, Србије, Албаније, Црне Горе, с Косова* и из Северне Македоније. Квота је, после неколико година успешног спровођења програма, ограничена на 50.000 радника.
Нови коалициони споразум предвиђа да се овај број преполови и да годишње буде дозвољен долазак 25.000 радника.
Ова мера има за циљ контролу имиграције и ублажавање притиска на домаћем тржишту рада.
Међутим, постоји забринутост да би такво смањење могло погоршати недостатак вештина у одређеним секторима. Због тога се унутар пословне заједнице појавио отпор и критика ових планова. Пословна удружења, посебно из сектора грађевинарства, неге и угоститељства, упозоравају да би овакво смањење могло додатно погоршати постојећи недостатак квалификованих радника.
Најважнија ставка
Холгер Шванеке, генерални директор Централног удружења немачких занатлија (ЗДХ), изјавио је за „Франкфуртер Аллгемајне Цајтунг“ да би смањење квоте радника са западног Балкана додатно погоршало недостатак квалификованих радника у занатском сектору.
Најважнија одредба овог правила је да сваки неквалификовани радник, који нема диплому или не поседује специјалну вештину за коју се може добити „плава карта“, односно привилеговано усељавање, може отићи у Немачку и тражити посао.
Ако нађе посао, само је потребна потврда послодавца да му тај радник треба, као и формална потврда да се на ову позицију није кандидовао немачки радник или радник из ЕУ.
С тим документима може отићи у немачко визно конзуларно одељење у својој земљи и затражити радну дозволу за рад у Немачкој.
Притисак јавности
Нова коалиција, притиснута незадовољством становништва због неконтролисаних миграција, намерава предузети више мера како би се смањио притисак на немачки миграцијски систем, а правило за западни Балкан је једна од предложених мера.
Расправа о планираним резовима се наставља. Различите интересне групе изражавају забринутост и указују на потенцијалне негативне последице по немачко тржиште рада. Осим послодаваца, незадовољни су и синдикати. Они сматрају да су се радници са западног Балкана показали као добри радници и да су дали допринос немачкој економији.
Јасмин Фахими, председница Савеза немачких синдиката, рекла је да су радници из нашег региона допринели стабилности немачког тржишта рада.
Неки политичари из Зелених и ФДП-а такође су изразили своју забринутост и позивају на диференцирано сагледавање ситуације.
Преговори о формирању нове коалиције још трају и за сада нема коначне одлуке о овој одредби.
Сами радници са западног Балкана, међутим, све се чешће одлучују на повратак кући. Жале се на значајно повећање трошкова живота.
Један електричар из Бањалуке, који се вратио из Баварске, каже да је стан у Минхену плаћао 1.100 евра. Када се саберу сви трошкови, израчунао је да више може у својој струци зарадити у БиХ.
„Осим тога, овде сам у својој кући, са својом породицом. Услови рада и плате су тамо бољи, али трошкови су порасли у протекле две године“, рекао је он.
