Хришћанска заједница у Гази одржала је прву божићну службу од почетка рата између Хамаса и Израела пре две године, окупивши се на скромној миси усред примирја које је зауставило велике борбене операције широм Појаса Газе.
Служба је одржана у Цркви Свете породице, јединој католичкој парохији у Гази, која је током сукоба више пута гранатирана, иако је уједно служила као склониште за расељене породице. Прослава је била строго ограничена на унутрашњост цркве, где су, поред молитве, украшена јелка и певане божићне песме.
المسيحيون في غزة يحتفلون بعيد الميلاد في كنيسة العائلة المقدسة#الإمارات_اليوم pic.twitter.com/KiDSv6S4ws
— الإمارات اليوم (@emaratalyoum) December 25, 2025
Црква под гранатама и жртве напада
Израелске снаге су више пута бомбардовале Цркву Свете породице, као и друга верска здања у Гази. У јулу је један израелски тенк испалио гранату на црквени комплекс, при чему су три особе погинуле, а десет је рањено, укључујући и локалног свештеника.
Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) описале су тај напад као ненамеран, док се израелски премијер Бењамин Нетанијаху извинио папи Фрањи, назвавши инцидент „залуталом муницијом“.
„И даље излазимо из последица рата“, изјавио је координатор заједнице Џорџ Антон за NBC, истичући да су све традиционалне свечаности ван саме службе отказане.
Нагли пад броја хришћана у Гази
Хришћанска популација у Гази драстично је смањена. Према проценама лидера заједнице, у енклави је остало око 1.000 хришћана, у поређењу са око 3.000 колико их је било 2007. године.
Порекло сукоба и број жртава
Израел је покренуо војну кампању у Појасу Газе као одговор на изненадни напад Хамаса у октобру 2023. године, када је убијено 1.200 људи, а 250 је отето.
Према подацима здравствених власти у Гази, које води Хамас, израелске операције су до сада однеле више од 70.000 палестинских живота.
Примирје под покровитељством САД и његово кршење
Тренутно примирје, постигнуто уз посредовање Сједињених Америчких Држава и које је ступило на снагу 10. октобра, предвиђало је повлачење израелских снага из делова енклаве и размену заробљеника.
Ипак, упркос примирју, израелски ваздушни удари су настављени, док је испорука хуманитарне помоћи успорена, што је додатно погоршало услове живота у Гази, наводе Уједињене нације и регионални посредници. Палестинци оптужују Западни Јерусалим да крши договор.
Газа пред најтежим економским сломом
Према најновијем извештају УН, Газа пролази кроз најтежи економски колапс икада забележен након две године рата. Око 70 одсто свих објеката је оштећено, а већина становништва приморана је да живи у шаторима или међу рушевинама.
