Гренланд се налази на стратешки важној позицији за САД, како у смислу ракетне одбране, тако и поморске трговине, која ће постајати све значајнија како се арктички лед буде топио, додатно убрзан климатским променама.
Гренланд као ризница ретких земаљских елемената
Ипак, посматрачи истичу да Гренланд поседује и значајне резерве ретких земаљских елемената. Ови ресурси постали су изузетно тражена роба, коришћени у електроници и производњи батерија неопходних за прелазак на зелену технологију.
Подаци Америчког геолошког института (USGS) показују да је Гренланд осми на листи највећих резерви ретких земаљских елемената на свету, процењених на 1,5 милиона тона. Ова количина је слична резервама које поседују Сједињене Америчке Државе (1,8 милиона тона).
Недостатак рударских активности
Иако Гренланд има значајне резерве, USGS подаци показују да у 2023. години није било рударских активности у циљу експлоатације ретких метала. Иако су гренландске компаније иницијално тражиле кинеске инвестиције за рударење, пројекти су стали након избора у Гренланду 2021. године.
Гласачи су одлучили да би рударење могло бити корак ка већем економском развоју и потенцијалној независности од Данске, али су еколошки трошкови и потенцијални утицај на традиционалне праксе превладали.
Спорни рудник Кванефјелд
Кључна тачка неслагања била је рудник Кванефјелд, у близини града Нарсак, где би се осим ретких метала издвајао и радиоактивни уранијум, што је изазвало страх међу локалним становништвом због потенцијалног радиоактивног загађења.
Еколошке мере и забране рударења
Због ових проблема, 2021. године уведена је забрана на рударење уранијума, а пројекти вађења ретких метала су обустављени. Исте године Гренланд је такође прекинуо све планове за будућа истраживања нафте и гаса.
Кина као глобални лидер у ретким земаљским елементима
Према подацима USGS-а, Кина има далеко највеће резерве ретких земаљских елемената, процењене на 44 милиона тона, што чини готово 40% познатих глобалних, светских резерви, преноси Статиста.