Археолошка истраживања у Израелу последњих деценија све снажније осветљавају период раног Јудејског краљевства и време цара Давида, доводећи у питање раније тврдње да је реч о слабо организованој и примитивној заједници.
Локалитети као што су Кирбет Кејафа и, како се сада верује, библијски Зиклаг, показују да је реч о простору са развијеном администрацијом, утврђеним градовима и сложеним политичким односима.
Кирбет Кејафа – утврђени град са две капије
Изнад долине Еле, у области Шефела, око 32 километра југозападно од Јерусалима, налази се археолошки локалитет Кирбет Кејафа. Седам сезона ископавања, које су предводили археолози Јосеф Гарфинкел и Саар Ганор, откриле су утврђени град из 10. века пре нове ере, односно из времена цара Давида.
Посебну пажњу изазвало је откриће две монументалне градске капије, јединствене за тај период, јер ниједан други познати локалитет у Израелу из тог времена нема више од једне. Управо због тога истраживачи поистовећују Кирбет Кејафу са библијским Шаарајимом, чије име на хебрејском значи „две капије“, а који се помиње у библијским текстовима повезаним са Давидом и битком против Голијата.
Административни центар Давидове државе
На врху локалитета откривена је велика палатијална грађевина за коју археолози верују да је служила као административни центар овог дела Давидовог царства. Процењује се да је за њену изградњу употребљено више од 200.000 тона камена, што указује на висок ниво организације и централне власти.
„Поједини научници су дуго тврдили да је Давид био тек локални поглавица без праве државне структуре“, истичу истраживачи. „Открића на Кирбет Кејафи у потпуности руше такве претпоставке.“
Потрага за библијским Зиклагом
Сличан значај има и најновије откриће у вези са библијским градом Зиклагом, који се помиње у причи о Давиду и прогону од стране првог израелског краља Саула. Израелски археолози саопштили су да су, после вишедеценијске научне расправе, утврдили где се налазио овај древни филстејски град.
Зиклаг је у раном периоду био под влашћу филистејског краља из оближњег Гата, у време када је такозвани „Морски народ“ почео да насељава овај регион у 12. веку пре нове ере. Према библијској традицији, управо је Зиклаг постао Давидово седиште пре него што је, након Саулове смрти, крунисан за краља у Хеврону.
Научна расправа и нови докази
Тачна локација Зиклага дуго је била предмет спорова, а у научној литератури помињано је чак 12 могућих места на југу Израела. Међутим, ни на једном од тих локалитета није било археолошких доказа који би потврдили да су на том месту најпре живели Филистејци, а затим Израелци, што је неопходно да би се уклопило у библијски и историјски наратив.
Према саопштењу Израелске управе за антиквитете, заједнички тим истраживача ове институције, Хебрејског универзитета у Јерусалиму и Универзитета Меквајер из Сиднеја, открио је филистејско насеље испод пољопривредне насеобине из каснијег периода, која се доводи у везу са царем Давидом.
Кирбет ел-Раи као библијски Зиклаг
Ови налази навели су истраживаче да закључе како је археолошки локалитет Кирбет ел-Раи, недалеко од Кирјат Гата у централном Израелу, највероватније место где се налазио древни Зиклаг. На том подручју пронађени су предмети типични за филистејску културу, укључујући грнчарију из периода који се поклапа са временом цара Давида.
Верује се да су Филистејци дошли у регион у 12. веку пре нове ере, а ДНК анализе људских остатака указују на њихово порекло из јужне Европе. Они су владали деловима централног и јужног Израела, као и појасом Газе, и били су дугогодишњи непријатељи Израелаца.
Давидово уточиште од Сауловог прогона
Према библијском предању, Давид је у Зиклагу нашао уточиште бежећи од краља Саула, који је покушавао да га убије. Прешавши границе Израелског краљевства, Давид је стигао у приобално подручје под филистејском влашћу. У Првој књизи Самуиловој наводи се да је Саул престао да га прогони када је чуо да се налази у филистејском граду.
Давид је затражио и добио Зиклаг, који је, према библијском тексту, остао у поседу јудејских краљева. Заједно са открићима на Кирбет Кејафи, нови археолошки докази све јасније указују да библијски наратив о Давидовом времену има далеко чвршћу историјску основу него што се дуго сматрало.
