БРИКС окупља врло разнородне земље које се налазе на многим континентима, тешко да би у наднационалној организацији могле да нађу заједнички именилац. Економски погон света, не да прелази, он се налази у Азији, у Кини.
БРИКС већ игра приметну улогу у глобалној економији и генерисаће највећи део глобалног раста БДП-а у будућности, изјавио је руски председник Владимир Путин током обраћања на пленарној седници пословног форума БРИКС.
„Тако нешто у БРИКС-у не постоји, није у плану и због те разнородности, као и због тога што се чланице налазе на различитим континентима, такав начин сарадње има више услова за успех него онај када се под истом капом налази нешто што притиска чланице“, оцењује професор економије са Универзитета у Женеви, др Мирослав Јовановић.
Према његовим речима, једно од главних питања БРИКС тренутно је формирање нових логистичких схема. Русија је покренула дијалог институција по питању логистике, на пословном савету формирана је посебна група за логистику, навео је он.
Руски председник је своје речи поткрепио подацима према којима укупан БДП чланица БРИКС-а премашује БДП чланица Г7, као и да се предвиђа да годишња стопа раста БДП-а чланица БРИКС-а буде четири одсто, што је више глобалних стопа. Рад БРИКС-а није усмерен ни против кога, већ је усмерен само на један заједнички циљ – одрживи развој и просперитет земаља, док развојну банку БРИКС-а Путин види као алтернативу западним развојним механизмима.
БРИКС је центар светске привреде
Подаци које је Путин изнео не изненађују јер само у Кини, средња класа броји између 600 и 700 милиона људи. Она се шири и расте, не само по броју, већ и по дохотку и већ је скоро двоструко већа него средња класа у ЕУ. Чланице БРИКС-а одавно су претекле чланице Г7.
„У Азији је погон светске привреде. Русија има, не само ресурсе, већ и тржиште, Кина има значајан научно-технички потенцијал, производни потенцијал. И не само то – има и врло богато и, морам да кажем, све избирљивије тржиште, тако да је ту тај раст“, каже Јовановић.
Путинове речи да БРИКС игра значајну улогу у глобалној економији већ су раније потврдили водећи светски економисти, а када Путин каже да ће економски раст земаља БРИКС-а све мање зависити од спољног утицаја, то значи да не постоје само унутрашњи ресурси за производњу и иновације, већ и за потрошњу, напомиње он.
Што се Развојне банке БРИКС-а, тиче, наш саговорник истиче да она већ финансира кинески пројекат „Појаси пут“. Развојна банка БРИКС-а већ је нашла своје место у међународним финансијама.
„Нема још толики фонд као што има ЕБРД, Светска банка или Латиноамеричка банка, али има могућности да буде, не само њихов конкурент, већ да има своју политику у области инвестиција“, наводи Јовановић.
Према Јовановићевом мишљењу, Србија би требало да помно прати дешавања у БРИКС-у, јер у овој организацији нашу земљу прихватају онакву каква она јесте.
„Сви је прихватају у потпуности и не уцењују је ни за шта. Србија има најбоље могуће односе са њом. Не кажем да не треба да сарађујемо са ЕУ, напротив. Али треба да радимо исто што раде и они из Уније“, закључује Јовановић.
