ЗНАМО ЛИ КОЛИКО ЗАИСТА ВРИЈЕДИМО!?
Овај свијет, са свим злом које у њему почива, труди се непрестано да нам покаже да смо неважни, да смо нико и ништа, да смо обична трунка прашине.
Такви смо потребни овоме свијету (читај: ђаволу) да бисмо били послушни, лишени слободе а изнад свега истргнути из наручја Божијег.
Ако прихватимо овакву слику о себи у великој смо опасности. Наш успјех или неуспјех зависи од слике коју имамо о себи; такође, наше спасење зависи од тога знамо ли ко смо и чији смо.
Из једног таквог самоомаловажавајућег односа настају сви наши проблеми. Многи људи свјесно гаје биједну слику о себи; свом имовинском стању, изгледу, послу који радимо, разним способностима… Резултат тога је губљење повјерења и сигурности у себе. Пуни смо сумње и страха. Сусрећемо се са неприхватањем, одбацивањем и презиром околине. Деградирамо своја достигнућа а похвале једноставно не прихватамо. Истичемо своје слабости а не таланте од Бога нам дароване.
Највећи рушитељ здраве слике о себи је гријех. Послије гријеха осјећамо се безвриједно, почињемо себе да мрзимо и сами себе осуђујемо. Због тога је битно пoкајање.
Због тога је битна молитва. Јер, само Христос који нам све прашта може нам дати наше право >ја< са којим можемо живјети.
Такође, неуспјех у нечему обликује нашу слику о себи. Ми своје успјехе заборављамо али се зато свим силама концентришемо на један пропали покушај. Грешке су ту да се на њима учимо, да кроз њих напредујемо, узрастамо.
Породица је прво и најважније мјесто гдје се обликује наша слика о себи. Ту дјеца стичу став о себи да ли су вриједна или невриједна, способна или неспособна, вољена или невољена. Ту супружници нарушавају или граде самопоштовање једно код другог а то је најважнији услов за брак.
Овај свијет се потрудио да унизи нашу слику о себи да би нас онеспособио, уништио нашу стваралачку моћ, наговорио нас да своје дарове закопавамо, спријечио да волимо и из наручја Божијег увео нас у муљ гријеха.
Драги пријатељи зар мислите да нас је Бог створио да будемо слаби, неспособни, мали..?
Наравно да није! Бог нас је створио по Његовој слици а Његова слика је најважнија у универзуму.
Да, баш тебе који читаш, створио те је предивно и смјестио у вријеме и простор баш тамо гдје ћеш бити најбољи. Он ће те заштитити и помоћи ће ти у свему ако себе цијелог даш у Његове руке и Њему на чување. Никада нећеш завршити дјело које ти је Он повјерио ако мислиш да си безвриједан.
Ђаво ти говори да си нико и ништа, да си неспособан и да нећеш успјети.
Бог је страдао због тебе, мучен и на крсту распет да би ти успио у овом животу и задобио Живот Вјечни. Ти си Божије дијете; твој отац је Бог. Он те неизмјерно воли. Има ли шта веће од тога? Вјеровао или не, ти си вриједнији од анђела.
Нажалост, ми гријшимо и када се молимо. Често идемо том логиком да Бог неће обратити пажњу нас јер смо Му неважни, јер смо један од милијарду људи, ко смо ми да било шта тражимо од Њега, Он нас и не чује… Каква замка ђаволска.
Кад би само знао (да, баш ти који ово читаш) колико тебе Бог воли, колико си Му важан, колико Му вриједиш, колико жели да слуша твоје молитве… Зато не престај да Му их узносиш у смирењу и све ћеш добити по вјери својој.
Зар ти своју слику о себи темељиш на ономе што људи говоре о теби? Људи који врло често исмијавају и одбацују Бога? Не. Твоје самопоштовање нека буде засновано на ономе шта Бог мисли о теби, на Његовој љубави према теби и на чињеници да си дијете Божије.
Не сматрај себе безвриједним. Ти си принц, дијете Цара. Не може те гријех учините мање вриједним јер нема гријеха који Бог неће опростити. Па шта ако дожиљаваш неуспјехе, то уз Божију помоћ може бити само степеница ка нечему вишем и бољем. Па шта ако те неки људи не воле. Настој да волиш себе као особу која је од Бога вољена. Настој да волиш и друге да би и они завољели себе као дјецу Божију и да бисмо сви заједно живјели по слици Божијој која је у нама.
Никад не заборављај Ко те је створио и Ко је увијек уз тебе. Ту гдје си, вриједиш највише. Због тога се труди да у свему будеш најбољи што можеш.
