Ушће Саве у Дунав је због повољног геостратешког положаја још од праисторије привлачило многе народе. Због могућности надзирања водених и копнених путева од Европе ка Малој Азији који су се овде укрштали, као и контроле леве обале насељене варварским народима, за Римско царство данашњи Београд био је место од великог значаја.
Келтски Сингидунум Римљани су освојили почетком I века н.е. Када су успоставили границу са варварским земљама (лимес) дуж Дунава, подигнут је низ већих и мањих војних утврда на северној граници римске провинције Горње Мезије, међу којима и легијски логор у Сингидунуму.
На гребену изнад Ушћа почетком II века саграђено је велико утврђење (castrum) у коме је трајно била смештена IV legia Flavia Felix.
У девет деценија дугим археолошким истраживањима Београдске тврђаве, остаци каструма пронађени су на простору Горњег града и парка Калемегдан на површини од 20 хектара.
Истраживања су показала да је каструм био облика неправилног трапеза, са главном капијом (порта праеториа) на траси северозападног бедема у близини данас постојеће Дефтердареве капије и остацима северне угаоне куле видљивим испод данашње Деспотове куле.
Делови североисточног бедема откривени су код Зиндан капије и Павиљона Цвијета Зузорић, а њему наспрамни на рубу савског шеталишта.
У данашњој Париској улици нађени су делови југоисточног бедема од кога су најбоље сачувани остаци југоисточне капије (порта децумана) чији се темељи налазе испод зграде Библиотеке града Београда.
Артефакти пронађени у Сингидунуму могу се видети и као 3D модели на платформи Сингидунум 3D.
Остаци југоисточне капије
Комплекс ове монументалне капије чинили су портал са три пролаза – средишњим већим за кола, и са две јаке бочне куле. У Римској дворани БГБ могу се данас видети њени камени темељи испод некадашњег североисточног пролаза и куле, као и озидани канал са оловном цеви за снабдевање каструма водом. Према димензијама и дубини темеља претпоставља се да је капија била висока преко 20 метара.
У унутрашњости утврђења пронађени су остаци главне улице која је водила од ове капије до седишта команде, затим остаци војничких барака, болнице, купатила, магацина и других објеката. Јаки бедеми и куле утврђења грађени су ломљеним каменом и кречним малтером, са оплатом од клесаних камених квадера. Испред зидина протезали су се дубоки одбрамбени ровови.
Изван утврђења развијало се језгро градског насеља са јавним и приватним грађевинама на просторима између данашње улице Краља Петра, Косанчићевог венца, Трга Републике и Господар Јованове улице.
Испред зграде Библиотеке у Рајићевој улици, откривени су остаци две улице које су од југоисточне капије ишле кроз цивилни део града и које се делимично поклапају са данашњим улицама Васином и Кнез Михаиловом.
Економски и културни процват града
Доласком IV legia Flavia настаје време економског и културног процвата града. Поред локалног становништва и војника, у Сингидунуму су живели трговци и занатлије из свих крајева Царства.
Тековине римске цивилизације као и елементи различитих култура, често из најудаљенијих провинција, овде су се сретали дајући живост и посебан дух граду који у ИИ веку добија статус муниципијума, а у ИИИ веку постаје колонија.
Крајем ИВ века напади варвара постају све учесталији, али тек 441. жестоком налету Хуна једна од најјачух тврђава у овом делу Подунавља, каструм у Сингидунуму, није успела да се одупре.
Савремени Београд, лежи на материјалним остацима своје бурне прошлости. Приликом грађевинских радова, нарочито у центру града, често се данас наилази на фрагменте античких споменика. Тако су приликом реконструкције и адаптације зграде Библиотеке града Београда, средином 1980-их година, испод подрумских просторија, откривени делови римске фортификације. Након тог значајног открића одлучено је да део античке грађевине буде музеолошки презентован уклапањем у савремени ентеријер намењен за јавне скупове. Тако је, уместо предвиђеног депоа за књиге, формирана јединствена Римска дворана БГБ.
