Документарни филм „ Од Призренске лиге до Мартовског погрома“ бави се историјом простора Косова и Метохије од првих већих промена социјалне структуре на том простору, Прве и Друге сеобе Срба са тог простора, па до кулминације у виду Мартовских погрома 2004 године. Период од краја 17 века са кулминацијом у догађајима стварања националних држава, два века касније је представљен је као историјски предуслов за све оно што ће се односно дешавати у првој деценији двадесет и првог века на Косову и Метохији.
Како се мењала етничка слика на штету Срба, који су механизми кориштени против тада већинског становништава, Срба да се иселе али и геополитичке околности које су исте процесе подстрекивале у зависности од ситуације део су филма на који одговарају етаблирани стручњаци из историје али и сведоци тих догађаја на Косову и Метохији у 20 и 21. веку. Оно што је посебан куриозитет филма јесте, стручан осврт на Српску културну баштину на том простору. Поред изношења историјских епизода које нису довољно познате јавности, овај филм доноси и перспективу истих из угла угледних историчара. Такође сама перспектива српске политике на том простору сагледана је са стране личног доживљаја али и професионално.
Један од одговора који се кроз филм представља гледаоцу јесте јасно представљање историјских процеса дугог трајања а који су усмерени против једне етничке групе, људи су страдали и страдају само зато то су Срби. Ова генезе се може лако узети као правило и служити као наук и другим етничким групама другде. Поред културе сећања Срба, а све у сврху разумевања сопствене политичке историје, ставља се акценат и на очување светске културне баштине која је под заштитом УНЕСКО. Сходно свему реченом, овај филм је јако важан за културу сећања али и непроцењив за очување аутентичне светске културне баштине. Уз разговоре са аутором филма, преточених у форму интервју, еминетних историчара, еклатантних података и сведочења најважнијих политичких процеса, показивања опасности по глобалну културну баштину, важност филма је једнака његовој тенденцији а то је да покаже негативне механизме историје једног простора и одржи сећања на исте. Аутори су желели на себи својствен начин да дају омаж светињама захваљујући којима смо опстали вековима.
СПИСАК ЦРКАВА И МАНАСТИРА УНИШТЕНИХ ИЛИ ОШТЕЋЕНИХ У ПЕРИОДУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА
Призрен
(Све призренске цркве и објекти СПЦ су уништени 17. и 18. марта. Наредних дана је било додатних напада, пљачке и уништавања).
1. Храм Богородице Љевишке (14. век) запаљен изнутра, фреске из периода од 12. до 14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, Часна трпеза поломљена.
2. Храм Христа Спаса (14. век) запаљен.
3. Саборни храм св. великомученика Георгија (1856) спаљен и миниран.
4. Црква св. Николаја (Тутићева црква, 14. век) запаљена изнутра.
5. Црква св. Георгија (Руновићева црква, 16. век) запаљена изнутра.
6. Црква св. Недеље (14. век, касније реконструисана) спаљена, Поткаљаја.
7. Црква св. Пантелејмона (14. век, касније реконструисана) спаљена, Поткаљаја,
8. Црква св. Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана) спаљена, Поткаљаја.
9. Црква св. Недеље, Живињане, код Призрена, минирана (Извештај КФОР/УНМИК-а: 19. март – Експлозија комплетно уништила православну цркву у селу Живињане).
10. Манастир светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили. Богословија св. Кирила и Методија (Извештај КФОР/УН-МИК-а 17. март – Православна Богословија у центру града и три православне цркве запаљене).
Владичански двор у Призрену (Извештај КФОР/УНМИК и 17. март: Владичански двор и манастир Свстих Архангела запаљени). Поред двора запаљена је још једна црквена зграда у којој је живео црквењак.
Ораховац
11. Црква свете Недеље, (1852), Брњача, Ораховац 1852. (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – Православна црква запаљена и уништена у селу Брњача). Према постојећим изве-штајима запаљен је и парохијски дом.
Ђаковица
12. Црква Успења Пресвете Богородице (16-19. век), запаљена са старим и новим парохијским домом 17. марта, наредних дана сравњена са земљом.
– Саборна црква Свете Тројице (два звоника која нису срушена приликом минирања цркве у лето 1999. године 17. марта су сравњена са земљом. Потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк. Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Изгредници уклањају остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца учествује у томе).
13. Црква св. Лазара, Пискоте, код Ђаковице, оштећена 1999. и 2001. године, а сада потпуно уништена са околним гробљем. Такође је руиниран и парохијски дом.
14. Црква св. Илије код Бистражина, оштећена 1999. године и потпуно уништена 17. или 18. марта подметањем снажног експлозива.
Србица
15. Манастир Девич (15. век) спаљен до темеља, а гробница св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена. Албанци су у гробници наложили ватру. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март поподне: 2.000 демонстраната се скупља и креће на манастир Девич, пет монахиња је евакуисано, демонстранти пале манастир). У манастиру је уништено око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале итд.).
Пећ
16. Црква св. Јована Претече (тзв. Митрополија. са парохијским домом и свештеничким становима), запаљена по изјави локалних међународних извора. Према расположивим најновијим фотографијама спољашња структура храма је читава иако је унутрашњост потпуно руинирана. Приметни су трагови пожара.
17. Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. годиме. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесстак повратничких домова. Сада је поново оштећена подметањем пожара, али спољашња структура храма и кров нису додатно оштећени. Поред цркве запаљен је и парохијски дом.
Урошевац
18. Саборни храм цара Уроша, Урошевац, (Извештај КФОР/УНМИК-а: 17. март – три ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањени у одбрани цркве, разорено градско гробље. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: 1.500 Албанаца уништава све око себе – пали православну цркву у граду и пет српских кућа. Запаљена црква у селу Талиновце у 17.49 часова, пет Албанаца ухапшено) Према најновијим информацијама структура храма је сачувана иако је унутрашњост великим делом оштећена од паљевине. Храм је тренутно затворен масивним металним вратима и под заштитом је КФОР-а.
19. Црква св. Илије, село Варош, црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а (локални међународни извори).
20. Црква св. Петра и Павла у Талиновцима, запаљена и уништено православно гробље (види горњи извештај).
21. Црква Пресвете Богородице у селу Совговић, уништсна заједпо са православним гробљем (локални међународни извори).
(Атински медији од 20. марта иотврдили су да су три цркве поред Урошевца које су чували грчки војници остављене без заштите пред огромном масом наоружаних Албанаца и да има рањених грчких војника који су повређени у окршајима са наоружаним Албанцима).
Каменица
22. Црква у Доњој Шипашница, Косовска Каменица (локални извори из Каменице).
Православна црква у Каменици је каменована и поразбијана су стакла на прозорима. Неколико околних српских кућа је демолирано.
Штимље
23. Црква св. Архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920. (на брду изнад градића) запаљена (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Штимље – једна српска кућа и црква запаљени). Према најновијим информацијама структура цркве је остала сачувана иако је унутрашњост додатно оштећена и иконе поразбијане. Звоник је запаљен још у јануару 2004. године.
Приштина
24. Црква св. Николе (поч. 19. века), у Приштини (Извештај КФОР/УН-МИК-а: 18. март – нападачи насрнули па стару православну цркву у насељу Теслиџе – отварана ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник евакуисани од стране КФОР-а из старе цркве, повређен међународни полицајац у покушају да спасе стару цркву. Црква запаљена, а поред ње и канцеларија Хабитата и три УНМИК возила). Црква је спаљена са парохијским домом и у њој је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива (потврдио протојереј приштински Мирослав Попадић).
Косово Поље
25. Црква св. Николе, Косово Поље, запаљена унутра и оскрнављена, црква потиче из 1940. Грађевина и даље стоји, по локалним српским изворима и сведочанствима унутрашњост храма је потпуно демолирана.
26. Црква св. Катарине у Бресју поред Косова Поља, проваљена, оскрнављена. Црква је недавно и опљачкана.
Вучитрн
27. Црква св. Илије, 19. век. Црква је опљачкана и делимично уништена изнутра у јуну 1999. године, сада је потпуно спаљена. (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православна црква у граду Вучитрну запаљена) Такође је уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама.
Обилић
28. Црква св. Михаила у Обилићу, новосаграђени храм, Албанци наложили аутомобилске гуме у храму (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – Обилић, православна црква, бројне српске куће и станови запаљени). Спољашња структура цркве је остала сачувана, али је унутрашњост оштећена од ватре и високе температуре.
Косовска Митровица
29. Црква св. Саве у јужној Митровици, паљена два пута заредом (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март: Молотовљев коктел бачен у двориште православне цркве у јужној Митровици коју је чувао КФОР. Неколико оближњих кућа запаљено. Ватрогасци гасе пожар у кућама, али не и цркву која је тешко оштећена ватром). Поред цркве нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти.
Подујево
30. Црква св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929, уништена 18. марта. Чешки медији потврђују да су чешки војници морали да напусте храм, који је уништен заједно са гробљем. Један официр потврдио је, дубоко шокиран за „Прашке новости“, да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март – Православна црква запаљена у Подујеву). Према фотографијама, источни део храма св. Андреја је миниран, а звоник потпуно уништен експлозивним средствима, као и зид који је окруживао цркву.
