Свет се суочава с још једним шоком. Рат на Блиском истоку (са САД, Израелом и Ираном као главним актерима) „преокреће животе и егзистенцију” у региону и шире. Такође, смањује изгледе за многе економије које су тек показале знаке одрживог опоравка од претходних криза. Рат врши притисак на људе, фирме и земље у тренутку када су јавне финансије већ оптерећене дугорочним проблемима. Више цене енергије и хране, строжи финансијски услови и већа неизвесност поново подстичу акције за фискалну подршку, оценила је недавно група стручњака истраживачког тима Међународног монетарног фонда (који воде одељења за истраживање, фискална и монетарна питања и тржишта капитала).
Шок је глобалан, али асиметричан. Увозници енергије изложени су више од извозника, сиромашније земље више од богатијих, а оне с оскудним резервама више од оних с обимним резервама. Поред бројних људских жртава, рат на Блиском истоку изазвао је озбиљне поремећаје у економијама најдиректније погођених земаља, укључујући штету на њиховој инфраструктури и индустријама која би могла да постане дуготрајна. Иако су ове земље отпорне, њихови краткорочни изгледи за раст биће негативно погођени. У међувремену, велики увозници енергије у Азији и Европи сносе највећи терет виших трошкова горива и пролаза: око 25 до 30 процената глобалне нафте и 20 процената течног природног гаса пролази кроз Ормуски мореуз, задовољавајући потражњу не само у Азији већ и у деловима Европе. Економије које у великој мери зависе од увоза нафте у Африци и Азији све теже приступају залихама које су им потребне, чак и по надуваним ценама.
Делови Блиског истока, Африке, Азије и Пацифика и Латинске Америке суочавају се с додатним притиском виших цена хране и ђубрива и строжих финансијских услова. Земље с ниским приходима посебно су угрожене несигурношћу у снабдевању храном. Некима ће можда бити потребна већа спољна подршка, док им помоћ опада.
Иако би рат могао да обликује глобалну економију на различите начине, сви путеви воде ка вишим ценама и споријем расту. Кратак сукоб могао би да доведе до скока цена нафте и гаса пре него што се тржишта прилагоде, док би дуг сукоб могао да одржи енергију скупом и да оптерети земље које се ослањају на увоз. Или се свет „може смирити негде између тога да – тензије трају, енергија остаје скупа, а инфлација се тешко обуздава – уз сталну неизвесност и геополитички ризик”, наводе експерти ММФ-а. Много шта зависи од тога колико дуго ће сукоб трајати, колико ће се проширити и колику штету ће нанети инфраструктури и ланцима снабдевања. Енергија је главни канал преноса. Дефакто затварање Ормуског мореуза и оштећење регионалне инфраструктуре изазвали су највећи поремећај на глобалном тржишту нафте у његовој историји, према подацима Међународне агенције за енергију. За економије које увозе гориво негативни ефекат је велики. Мултирегионални утицај је очигледан. Економије које увозе енергију у Африци, на Блиском истоку и у Латинској Америци осећају притисак због виших рачуна за увоз, поред већ ограниченог фискалног простора и спољних резерви.
У великим производним економијама Азије, виши рачуни за гориво и струју повећавају трошкове производње и смањују куповну моћ људи, док у некима притисци на платни биланс већ оптерећују валуте. У Европи шок оживљава призор гасне кризе из 2021/22. године, при чему су земље попут Италије и Уједињеног Краљевства посебно изложене због свог ослањања на енергију из гаса, док су Француска и Шпанија релативно заштићене својим већим капацитетима нуклеарне енергије и обновљивих извора енергије.
Насупрот томе, земље извознице нафте на Блиском истоку, у деловима Африке и Латинске Америке које још могу да испоруче своје бареле нафте на тржиште имају изгледе за јаче фискалне и спољнотрговинске позиције због виших цена. Произвођачи чији је извоз ограничен или смањен – укључујући неколико чланица Савета за сарадњу земаља Залива – могу очекивати много мањи раст. Чак и након што се транзит настави, веће премије ризика и неизвесност могу ограничити инвестиције и раст. Рат такође мења ланце снабдевања за неенергетске и критичне инпуте. Преусмеравање танкера и контејнерских бродова повећава трошкове превоза и осигурања и продужава време испоруке. Прекиди ваздушног саобраћаја око кључних чворишта у Заливу утичу на глобални туризам, док истовремено додају још један сегмент сложености у трговини.
Поред виших цена робе, земље, компаније и потрошачи већ се суочавају с последицама ових компликација у ланцу снабдевања. С поремећеним пошиљкама ђубрива, од којих око трећина пролази кроз Ормуски мореуз, расте забринутост због цена хране. Прекид снабдевања хранљивим материјама усева из Залива долази баш кад почиње сезона садње на северној хемисфери, угрожавајући приносе и жетву током године и подижући цене хране.
Најрањивији ће сносити најтежи терет. Људи у земљама с ниским приходима највише су изложени ризику када цене расту, јер храна чини око 36 процената потрошње у просеку, у поређењу с 20 процената у земљама у развоју и девет процената у развијеним економијама. То чини сваки скок цена ђубрива и хране не само економским већ и друштвено-политичким проблемом, посебно тамо где су фискални ресурси за ублажавање потреса ограничени.
Такође, могло би доћи до несташице или скокова цена других материјала који се користе у производњи. Залив снабдева велики део светских потреба за хелијумом, који се користи у широком спектру производа, од полупроводника до медицинских уређаја за снимање. Индонезија, која обезбеђује отприлике половину глобалног никла – кључне компоненте у батеријама за електрична возила – могла би да се суочи с несташицом сумпора потребног за прераду овог метала. Источноафричке економије које зависе од трговинских веза са земљама Залива и дознака из њих суочавају се са слабијом потражњом за извозом услуга, логистичким уским грлима и смањеним дознакама.
Ако повишене цене енергије и хране потрају, оне ће подстаћи инфлацију широм света. Историјски гледано, континуирани скокови цена нафте тежили су да повећају инфлацију, а смање раст. Временом, виши трошкови транспорта и улагања утичу на цене произведених добара и услуга. За многе земље које су тек приближиле инфлацију своме циљу, а још више за оне са стабилнијом инфлацијом, ово ризикује поновни период отежавајућих ценовних притисака.
И овде је образац неуједначен. У већем делу Азије и деловима Латинске Америке, где је инфлација била релативно ниска, виши трошкови енергије и хране тестираће отпорност очекивања, посебно у економијама са слабијим валутама и великим увозом енергије. У Европи, још један скок цена изазван енергијом дошао би поред постојећих притисака на трошкове живота, повећавајући ризик од упорнијих захтева за повећање плата. У земљама с ниским приходима, где људи троше велики део својих прихода на храну, посебно у Африци и деловима Блиског истока и Централне Америке, више цене хране носе акутне социјалне и економске трошкове.
Ако људи и предузећа у било којем од ових региона верују да ће инфлација остати виша дуже време, могу то уградити у плате и цене, што ће отежати обуздавање шока без оштријег успоравања. Рат тако повећава не само тренутну инфлацију, већ и ризик да очекивања постану мање чврсто утврђена.
Рат је пореметио финансијска тржишта. Глобалне цене акција су пале, приноси обвезница су порасли у главним развијеним економијама и многим тржиштима у развоју, несигурност се повећала, а ови потези пооштрили су финансијске услове широм света.
У Европи и многим тржиштима у развоју, виши приноси и шири кредитни „спредови” повећавају терет сервисирања дуга и компликују рефинансирање за владе и фирме. У подсахарској Африци и неким економијама с ниским приходима на Блиском истоку и у Јужној Азији, већ оскудне резерве и ограничен приступ тржишту чине спољне шокове за услове финансирања опаснијим – посебно зато што виши рачуни за увоз горива, ђубрива и хране повећавају трговинске дефиците и врше притисак на валуте. На Блиском истоку и шире, високи нивои дуга и строжи финансијски услови могу додатно повећати трошкове финансирања дуга.
Насупрот томе, развијене економије с дубоким домаћим тржиштима капитала и неки извозници робе с обилним резервама, попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата – или произвођачи робе из Латинске Америке, попут Бразила и Еквадора – могу боље да апсорбују стрес на тржишту, чак и ако нису имуне на веће премије ризика.
