Организација земаља извозница нафте (OPEC) основана је 14. септембра 1960. године у Багдаду, а првих пет чланица биле су Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија и Венецуела. Циљ организације био је да нафтно-извозне земље колективно утичу на глобално тржиште нафте и максимизују профит, супротстављајући се доминацији западних нафтних компанија. Током шездесетих и седамдесетих година, OPEC је реструктурисао глобални систем производње нафте у корист држава-произвођача, а рестрикције у производњи нафте седамдесетих година довеле су до драматичног раста цена са далекосежним последицама по светску економију. Од осамдесетих година OPEC је имао ограничен утицај на стабилност понуде и цена нафте, између осталог због честог кршења договора од стране чланица. Данас, када су Уједињени Арабски Емирати напустили организацију, поставља се питање да ли OPEC улази у период трајног слабљења.
Одлука УАЕ да напусти OPEC није дошла изненада. Стручњаци и аналитичари су годинама најављивали овај потез, а као преседан се често наводио излазак Катара из организације 2019. године. Суштински разлог лежи у томе што су Емирати закључили да им чланство више не служи националним интересима,пре свега због ограничења која OPEC намеће у погледу обима производње нафте. За разлику од Саудијске Арабије и већине осталих чланица, УАЕ су у последњих неколико деценија значајно диверсификовале своју економију и развиле пословни модел који им више одговара,продаја већих количина нафте по нижим ценама, уместо ослањања на вештачко подизање цена кроз ограничење понуде. Емирати су, укратко, израчунали да могу да зараде више ако производе без ограничења.
Ипак, одлука није искључиво економска. Одабир тренутка,усред рата на Блиском истоку,говори и о дубоким геополитичким напетостима. Емирати сматрају да нису добили довољну подршку од арапских савезница, посебно после иранског напада од 28. фебруара. Излазак из OPEC-а, организације којом доминира Ријад, део је ширег тренда дистанцирања Абудабија од традиционалних арапских мултилатералних форума када ти форуми не одговарају емиратским интересима. Ривалство између УАЕ и Саудијске Арабије тиња већ дуже време,видљиво је на Рогу Африке, у Јемену и Судану,а овај потез додатно продубљује јаз између две најмоћније државе Персијског залива.
На међународном плану, излазак УАЕ из OPEC-а дочекан је с одобравањем у Вашингтону. Доналд Трумп, који никада није крио антипатију према овом нафтном картелу, поздравио је одлуку Абудабија. То није случајно,Емирати су потписивањем Абрахамских споразума и изградњом блиских односа са Израелом већ осигурали повољну позицију у Белој кући. Паралелно, Абудаби интензивира и партнерство са Кином, позиционирајући се као аутономни играч између две велике силе у тренутку када се њихово ривалство заоштрава.
Што се тиче последица по глобално тржиште нафте, очекује се да ће УАЕ повећати своју производњу за око милион барела дневно. OPEC ће свакако ослабити,биће му теже да ефикасно регулише цене. Можда још важније, одлазак УАЕ може да послужи као инспирација другим незадовољним чланицама да размотре исти корак. Ако тај тренд узме маха, доћи ће до озбиљног преиспитивања релевантности саме организације. OPEC је већ деценијама суочен с проблемом кршења договора од стране сопствених чланица,одлазак четвртог највећег произвођача нафте само убрзава кризу институције која је некад била стуб глобалне енергетске политике.
