Презиме је за Србе увек било “породично име”, оно које показује порекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички. Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.
Порекло српских презимена
Већина презимена настала је по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од неке давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак, бивше место боравка и занимање.
Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.
Историјски развој презимена
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.
Најстарија српска презимена
Нека од најстаријих презимена са наших простора су:
Дивац – води порекло од речи “див”, значи син Дива. Ово презиме се налази у документима још у 15. веку.
Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи – помињу се у Дечанској хрисовуљи из 1330. године.
Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић – такође се помињу у истој повељи из 14. века.
Презимена повезана са црквом
Калуђеровић, Епископовић – помињу се у Призренској повељи и вероватно су повезана са прецима који су били монаси или црквени великодостојници.
Презимена из дубровачких архива
Мартић, Радојевић, Ивановић, Љубишић – ова презимена срећу се у дубровачким архивама током целог средњег века.
Презимена српских великаша
Нека од најзначајнијих презимена српских средњовековних великаша су: Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војновић, Немањић.
Презимена са древним коренима
Дракулић – презиме које је настало од речи “дракул” (змај) и користи се у Србији још од 11. века.
- Даниловић – потиче од претка по имену Данило, што је српска варијанта библијског пророка Данила.
Презимена из Црне Горе и Херцеговине
Караџић, Вукотић, Грдинић – веома стара српска презимена, сачувана у крајевима где су родовске заједнице биле јаке, као што су Црна Гора и Херцеговина.
Већина потиче из 13. века
Радогостић, Зарубица, Трзин, Хрељић, Заклан, Бујак само су нека од најстаријих српских презимена. Већина српских презимена се спомиње у писаним историјским изворима из 13 и 14. века, попут Дечанске хрисовуље (даровнице) којом је Стефан Дечански део својих поседа поклонио истоименом манастиру.
На овом документу су, наиме, пописана имена свих људи (у неким случајевима и три, четири генерације потомака) који су тада живели на том поседу.
Српска презимена су већином настајала по мушком претку (патроними), па су потомци Јованови, Радогостови, Петрови, Николини, постали Јовановићи, Радогостовићи, Петровићи, Николићи…
Марићи, Станићи и Јелићи по женском претку
„Презимена по женском претку (матроними) су ређа, а везују се за жене које су се истакле у борби или су, просто, остале удовице. То су Марићи, Станићи, Јелићи,“ каже етнолог Мирослав Нишкановић, један од ретких који се бави овом проблематиком и аутор јединствене књиге “Српска презимена”.
Према његовим речима, поред презимена која одражавају везу са неком другом особом (обично везу родитељ – деца), имамо и она која означавају лични изглед или карактер, али и надимак особе по којој је настало презиме: Слијепчевић, Ћосић (ћосав), Бркић (бркат), Мудринић, Дивљак, Бујак (брз, хитар), Гузина, Убипарип, Вртикапа…
Он додаје да у ову групу спадају и презимена у којима се види веза са одређеном животињом, попут Вукотића, Међедовића или Дракулића. Снага вука, медведа или змаја, требало је да се пренесе на носиоца и заштити га од непријатеља и злих сила.
Дубоко укорењени симболи који сведоче наше порекло
Српска презимена нису само пуки називи породица, већ дубоко укорењени симболи који сведоче о пореклу, историји и идентитету једног народа. Од најстаријих времена, преко повеља и манастирских списа, до званичног успостављања трајних презимена у 19. веку, презимена су та нит која нас повезује са нашим прецима и њиховим животима.
Било да су настала од мушких или женских предака, личних особина или занимања, српска презимена представљају живу везу између прошлости и садашњости, преносећи се као породично наслеђе и сведоче о временима и људима који су обликовали историју нашега народа.