Šengen je, prema oceni mnogih stručnjaka, dragulj u kruni evropskih integracija, ali na njegovu 40. godišnjicu nekoliko država članica ga dovodi u pitanje, što izaziva zabrinutost, piše Evropska novinska redakcija (ENR), u kojoj je i Hina.
Početkom leta pre 40 godina predstavnici vlada Belgije, Nemačke, Francuske, Luksemburga i Holandije okupili su se na brodu u malom luksemburškom selu. Na toj simboličnoj lokaciji – na reci Mozeli, na tromeđi Francuske, Luksemburga i Nemačke – nalazi se Šengen.
Tamo je 14. juna 1985. potpisan Šengenski sporazum. Sporazum je imao za cilj ukidanje graničnih kontrola između država članica, utirući put slobodnom kretanju ljudi. U potpunosti je sproveden 1995, čime je uspostavljena zona slobodnog kretanja u većem delu Evrope.
Danas Šengenski prostor obuhvata 29 država: 25 članica EU, plus Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Irska i Vajar su jedine članice EU koje mu se još nisu priključile. Irska to nije učinila zbog zone slobodnog kretanja s Ujedinjenim Kraljevstvom, dok je Vajar u procesu pristupanja.
Druge zemlje takođe žele da se pridruže tom klubu. Albanija, na primer, neguje pozitivnu i rastuću ekonomsku, političku i bezbednosnu saradnju sa članicama Šengena, koristeći slobodno kretanje bez viza od 2010. i uživajući snažnu podršku za integraciju u EU i Šengen.
Često smatran temeljom evropskih integracija, Šengenski prostor i dalje uživa snažnu podršku javnosti. Po ispitivanju Eurobarometra iz oktobra 2024, 72 odsto ispitanika smatra Šengen jednim od najvažnijih dostignuća EU.
Ekonomske koristi
Nedavno pristupanje Rumunije i Bugarske u januaru 2025. pokazuje zašto. Nakon višegodišnjih odlaganja, dve zemlje su se konačno pridružile Šengenu – prvo za vazdušne i pomorske granice u martu 2024. – donoseći značajne ekonomske koristi. Pristupanje je povećalo atraktivnost Rumunije među stranim investitorima, ubrzavši protok roba i usluga, izjavio je rumunski ministar finansija Tanczos Barna.
Ukidanje graničnih kontrola pojednostavilo je logistiku, smanjilo čekanja i troškove, i učinilo Rumuniju konkurentnijom na evropskim tržištima. Tadašnji bugarski premijer Nikolaj Denkov ocenio je taj korak „najvećim uspehom bugarske diplomatije“ od ulaska u EU 2007.
Izvršni direktor Udruženja bugarskih drumskih prevoznika, Dimitar Dimitrov, istakao je da su čekanja na granici s Rumunijom do tada koštala sektor oko 300 miliona evra godišnje, a prosečno vreme čekanja bilo je od 10 do 15 sati.
U prva tri meseca ove godine, saobraćaj između Rumunije i Bugarske značajno je porastao. Gotovo 160.000 automobila prešlo je granicu, u poređenju sa 128.000 u istom periodu 2024, prema podacima rumunske agencije za upravljanje putevima. Dimitrov je naglasio da članstvo u Šengenu jača stratešku vrednost Bugarske kao saobraćajnog čvorišta između Turske i EU, ali da zastarela infrastruktura ostaje velika prepreka.
Slična situacija je i u Hrvatskoj, koja je Šengenu pristupila u januaru 2023. Članstvo uživa gotovo jednoglasnu podršku građana. Ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola veoma je važno za zemlju kao turističku destinaciju, jer mnogi turisti dolaze automobilom. Od ulaska u Šengen, kilometarske kolone na prelazima sa Slovenijom i Mađarskom su nestale, naročito vikendom tokom leta.
Potkopava li se Šengen?
Iako su koristi od Šengena neosporne, poslednje decenije pojavili su se i izazovi. Nekoliko zemalja ponovo je uvelo unutrašnje granične kontrole, uglavnom radi borbe protiv migracija i terorizma.
Iako su kontrole vraćene, to ne znači rutinsko zaustavljanje svakog vozila, pa mnogi putnici i dalje ne osete zastoje. Tokom pandemije koronavirusa, mnoge zemlje su privremeno zatvorile granice.
Nakon terorističkih napada u novembru 2015, Francuska je ponovo uvela kontrole na granicama s drugim šengenskim državama i produžava ih svakih šest meseci – trenutno do 31. oktobra 2025.
Austrija je 2015. uvela kontrole na granici sa Slovenijom i Mađarskom zbog migracija, a one su više puta produžavane, uzrokujući ekonomske probleme i poteškoće za putnike i biznise.
Slovenija uvela kontrole Hrvatskoj
U oktobru 2023, Slovenija je uvela kontrole na granici s Hrvatskom, koja je tek pristupila Šengenu, kao i s Mađarskom. Odluka je usledila nakon što je Italija vratila kontrole sa Slovenijom zbog situacije na Bliskom istoku, migrantskih tokova na balkanskoj ruti i bezbednosnih razloga. Te kontrole i dalje važe.
U Hrvatskoj se strahovalo da će sve biti vraćeno na staro, ali to se nije desilo jer se ne vrše sistematske kontrole svakog vozila ili putnika, pa saobraćaj uglavnom teče nesmetano.
EU kaže da su privremene granične kontrole dozvoljene samo u slučaju ozbiljne pretnje po javnu politiku ili unutrašnju bezbednost – i to samo izuzetno, u krajnjoj nuždi.
Države mogu uvesti kontrole sa važećim opravdanjem, koje se može produžavati svakih šest meseci, najčešće do dve godine. Za produženje se opravdanje mora promeniti.
Trenutno su Slovenija, Austrija, Holandija, Danska, Francuska, Norveška, Švedska, Nemačka, Bugarska i Italija ponovo uvele kontrole u određenoj meri.
„Šengen mora preživeti“
Nova nemačka vlada je, otkako je preuzela dužnost prošlog meseca, pojačala granične patrole, što izaziva nezadovoljstvo kod suseda.
„Moramo izbeći ponovno podizanje granica u ljudskim glavama. Šengen mora da preživi“, rekao je luksemburški ministar unutrašnjih poslova Leon Gloden tokom sastanka s nemačkim kolegom krajem maja.
Gradonačelnici Strazbura i Kehla (s druge strane Rajne) žalili su se kancelaru Fridrihu Mercu na kontrole koje remete svakodnevni život i smanjuju broj ljudi koji prelaze granicu u kupovinu.
Nemačka već deset godina postupno uvodi kontrole da bi smanjila neregularne migracije. Nova vlada je to intenzivirala – čak dopuštajući graničarima da odbiju migrante koji žele da zatraže azil.
Poljski premijer Donald Tusk kritikovao je tu odluku jer je mnogo migranata vraćeno iz Nemačke. U sredu je zapretio da će uvesti kontrole s Nemačkom, rekavši da će one „vrlo verovatno“ biti uvedene ovog leta ako se pritisak nastavi.
Neke države izbegavaju kontrole
Ipak, mnoge zemlje nisu pribegle privremenim kontrolama.
Belgija je pooštrila granična pravila samo tokom pandemije krajem 2021. To je značajno, s obzirom da je bila pod pritiskom zbog migracija i bezbednosnih incidenata poput napada u Briselu 2016.
Kada su Francuska, Nemačka i Holandija uvodile kontrole, Belgija je branila slobodu kretanja i nastojala zaštititi trgovinu.
Portugal takođe retko uvodi kontrole – osim tokom velikih događaja poput Papine posete Lisabonu 2010. i pandemije. Javnost u Portugalu uglavnom podržava Šengen kao simbol integracija i slobode kretanja, iako raste svest o bezbednosnim i migrantskim izazovima.
Promena stava
Promenu stava prema Šengenu primetila je i kustoskinja muzeja evropskog projekta u luksemburškom gradu Šengenu.
Obnovljeni muzej biće ponovo otvoren ove subote u sklopu obeležavanja 40 godina Šengena.
„Mnogo se toga promenilo otkako je muzej otvoren 2010. Tada su se otvorene granice slavile“, rekla je direktorka muzeja Martina Kneip. „Ali kad su došle pandemija i migrantska kriza, odjednom se čulo: ‘Šengen je mrtav i niko ga ne želi, on je za sve kriv.’“
Zato je odlučeno da se muzej obnovi, da bi se odgovorilo na promenjenu percepciju.
„U muzeju svako može da vidi koliko je ideja Šengena vredna i značajna“, rekao je načelnik Šengena Mišel Gloden. „Uspeli smo da uklonimo granice između država i ne smejemo dozvoliti da se one ikad vrate – ni u stvarnosti, ni u glavama ljudi.“
