Србија располаже са 17.719 хектара под виновом лозом, а у 2024. години произвела је 129.739 тона грожђа са просечним приносом од осам тона по хектару, подаци су Привредне коморе Србије (ПКС).
Програм развоја винарства и виноградарства Србије предвиђа повећање броја активних винограда на 25.000 хектара до 2031. године, а држава ових дана најављује да ће повећати улагања и субвенције како би производња грожђа и извоз вина били много већи.
Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да би извоз 15 до 30 милиона боца вина годишње у Кину био спас за домаће винарство и најавио да ће бесповратни подстицаји бити до 10 милиона динара, а сада су максимално пет милиона.
На први поглед јасно је да би Србија до овог циља морала да повећа засаде винограда и производњу вина јер је целокупан извоз винарске индустрије у 2024. години вредео 21,3 милиона евра.
Додатних 15 до 30 милиона боца за тржиште Кине не делује баш као лак задатак.
Кинези воле скупо вино
Оснивач прве српске сертификоване органске винарије Плавинци Бранислав Анђелић за Бизнис.рс каже да би овај сценарио био реалан уколико је то део неког међудржавног договора, али ако је идеја ослонити се на привреднике да кроз сајмове и директне контакте уговоре ту количину – онда свакако није.
“У Кини постоје две локације на којима се конзумира вино у већој количини. То су Шангај и суперурбанизоване области северно од Хонг Конга. Конзументи су професионалци образовани на Западу и имућни људи.
Конзумација вина је њима ствар престижа, а онда ту долазе у обзир пре свега Французи и Италијани”, сматра Анђелић који је пре неколико месеци на конференцији у Кини представио потенцијале српске органске индустрије и ближе се упознао са тим тржиштем.
Велики део Кине конзумира жестока пића
Остатак Кине, као уосталом и већина Азије, конзумира жестока пића. То показује и статистика Светске здравствене организације да су у Азији 89 одсто конзумираног алкохола жестока пића, 10 одсто је пиво, а само један одсто све остало.
“Кинез је један веома другачији потрошач од нас на Западу. Критеријум број један при куповини је осећај поверења и сигурности у произвођача и производ. Ако вас на тржишту нуди кинески трговац који има велики углед код потрошача по питању поверења, можете се пробити. Онда морате градити исто такво поверење у ваш бренд годинама. Морате бити тамо”, објашњава Анђелић.
Илустрација: Богати Кинези воле скупа вина, то је ствар престижа
Критеријум број два код Кинеза је цена, али то не важи за вина. Вина су у Кини изузетно скупа због царина, пореза, логистике и високих маржи. Трговци знају да им је циљна публика најбогатији сегмет становништва. Један наш винар, како каже, годинама успешно извози по контејнер црвеног премиум вина и његово вино на полици у Кини кошта 250 евра, одмах уз француска вина. У Србији је то вино 15 евра.
“Враћајући се на извоз милиона литара – таква количина може да иде само у масовну продају и да кошта два-три евра на полици у Кини. Да ценом натера људе који не пију вино да пробају. Колико онда треба да добије винар за та вина овде?”, пита се саговорник.
Српска вина су већ скупа
А када говоримо о ценама, наша вина су већ скупа јер је производња оптерећена комплексном државном регулативом.
„У Италији, Француској и другим винородним земљама вина производе и продају пољопривредна газдинства. Код нас морате да имате фирму, а то је само почетак мука. Осамдесет одсто винарија у Србији прави до 20.000 литара. За ту количину трошкови фирме вас дођу три до четири евра по боци. А ви за те паре купите шпанско вино са географским пореклом у Лидлу“, каже Анђелић.
Када је реч о томе на који начин би држава могла да помогне, наш саговорник сматра да би најбоља помоћ државе била да се сектору вина у Србији приступи стратешки.
“Имали смо стратегију коју је направила позната светска консултантска кућа која није имплементирана. Имали смо и препоруку експертске мисије ЕУ да за нашу величину сектора вина и комплексност регулативе у министарству пољопривреде у групи за винарство треба да ради 40 људи. А ради их троје”, указује Анђелић.
Према подацима ПКС, највећа извозна тржишта за српско вино су Русија, Црна Гора и Босна и Херцеговина. У 2024. години нешто више од трећине целокупног извоза реализовано је у Руску Федерацију, где је продато производа за седам милиона евра.
Илустрација: према подацима ПКС, највећа извозна тржишта за српско вино су Русија, Црна Гора и Босна и Херцеговина
Највише је у истом периоду увезено вина из Северне Македоније, одакле поједини домаћи винари купују ринфузно вино и пакују га у боце за даљу продају.
Неравнотежа у трговини је и даље веома изражена јер на 21,3 милиона извоза долази чак 48,2 милиона евра увоза вина, тако да би свака извозна иницијатива позитивно деловала на смањење овог спољнотрговинског јаза.
Где је Кина на светској винској мапи?
Азија је након периода значајне експанзије од 2000. до 2015. године, када су површине под виновом лозом више него дуплиране (са 300 на 770 хиљада хектара), стабилизовала засаде на 753.000 хектара у 2024. години, што је благи пад од 0,4 одсто у односу на годину раније, показује Извештај Међународне организације за винову лозу и вино (ОИВ) за 2025.
Кина је највећи произвођач вина у Азији са процењеном запремином од 2,6 милиона хектолитара у 2024. години, али је та количина за двоцифрених 17 одсто мања него што је била у 2023. Конзумација вина у Кини нагло је опала за 19,3 одсто у 2024. години на 5,5 милиона хектолитара, што одражава општи пад унутрашње потражње који је почео 2018.
Обим увоза вина у Кину забележио је у 2024. години раст од 13,7 одсто чиме је прекинут шестогодишњи силазни тренд. Интересантно је да су цене за увезено вино порасле значајно више од количина, чак за 37,6 одсто на 1,5 милијарди евра, што показује да се на том тржишту све више траже скупља вина. Раст увоза флашираног вина порастао је скоро за половину (43,8 одсто) и чини 90 одсто вредности увоза.
