Благоје Мићков Крушић (1880 — 1944), војник, жандармеријски наредник и политички осуђеник. Родио се у селу Приградина у Бањанима, да би се заједно са својом породицом преселио у Куршумлију у село Дабиновац 1889. године.
Благоје читав свој живот посвећује борби за ослобођење. Као четрнаестогодишњак одлази у комитске чете мајора Војислава Танкосића са којим четује шест година.
Учествовао је у биткама код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Кајмакчалана као и на Солунском фронту.
Одликовања и признања за храброст
Одликован је бројним знамењем за храброст у балканским и Првом светском рату. Благоје М. Крушић је носилац златног ордена Карађорђеве звезде, руског Георгијевског крста, француске војне медаље са мачевима, орденом Легије части, двије Обилића медаље за храброст, четири споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918, међу којима и Албанске.
Као борац Гвозденог пука „Књаз Михаило“ рањен је пет пута.
Регент Александар му је лично дао своју Карађорђеву звезду
Регент Александар, на положају код Црне реке 14. марта 1917. године, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду са мачевима и даривао је Благоју.
Француски генерал Гијом, за заслуге у балканским ратовима, лично уручио француско војно одликовање, медаљу „Милитар“ која се додељивала најзаслужнијим војницима, а установљена је 22. јануара 1852. године.
