Битка на Паштрику почела је 26. маја 1999. године. Био је то други део копнене офанзиве коју су из правца Албаније ка Косову и Метохији покушали да изведу припадници терористичке организације УЧК у сарадњи са снагама НАТО-а и јединицама Војске Албаније. На првој линији фронта погинуло је 26 наших војника, док су губици такозване ОВК били готово 20 пута већи.
Битка на Паштрику била је битка у којој су „горели и земља и ваздух“ – тако и 26 година касније многи описују борбу на планини Паштрик. Мало после поноћи, 26. маја, почела је артиљеријском и минобацачком ватром из правца Албаније, а само четири сата касније уследио је и копнени напад. Без прекида је трајала до 14. јуна.
У филму „Ратне приче са Паштрика“ Слађане Зарић, војници су описали своја искуства.
„Ми смо се мењали један по један на тој висоравни, да би нагледали Албанију. Он је само дотрчао и рекао – Људи, припремите се, кренули су. Колико има? Не питај“, сећа се Андрија Лукић, војник 549. моторизоване бригаде.
„Добијам извештај од командира групе који се налазио у реону граничног камена ДВ/3 да трпе жесток напад, да имају рањене“, прича Горан Николић, командир карауле Горожуп.
„Планина скоро да црни, од УЧК који су кренули да прелазе. Они су били преко 2.000, а ми смо шездесетак нас на караули“, рекао је Славољуб Митић, војник 55. граничног батаљона.
Стратешка авијација и тепих бомбардовање „као ратови звезда“
Бројчано вишеструко надмоћнији непријатељ отворио је линију фронта дугу шест километара.
Тада је први пут употребљена стратешка авијација и тепих бомбардовање. Процењује се да је у 24 удара бачено више од 1.300 бомби, односно 350 тона експлозива.
„Невероватно нешто. Као ратови звезда. То је само сијало“, описао је нападе Далибор Банзић, резервиста 549. моторне бригаде.
У тренутку када је ситуација изгледала безнадежно, водник Велибор Бошевски затражио је одобрење за повлачење за 200 до 300 метара уназад. Одговор команданта бригаде Божидара Делића био је одлучан и данас се памти: „Нема назад, иза је Србија.“
Битка која никад није изгубљена
Борбе на Паштрику и Кошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага. За тај велики успех у борби, који многи оцењују као једну од најтежих у новијој историји, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.
„То је битка која никад није изгубљена, која није предата“, рекао је Предраг Тот, војник 549. моторизоване бригаде.
„Размишљајући с ове дистанце да ли смо поносни, да ли смо могли више. Прво, ми смо били у одбрани, нисмо нападали. И то што смо се одбранили је за понос“, рекао је Воја Боровњак, војник 549. моторизоване бригаде.
Због исказане храбрости 549. моторизована бригада је одликована Орденом народног хероја.
