Почетна » Историја » Битка на Мачковом камену: Окршај који је имао далекосежне последице за слободу Србије

Мачков камен – симбол страдања и отпора у Великом рату

Битка на Мачковом камену: Окршај који је имао далекосежне последице за слободу Србије

Након блиставе српске победе у Церској бици августа 1914., која је у историји остала забележена као прва савезничка победа у Првом светском рату, уследио је нови, још крвавији окршај.

Аустроугарска монархија, понижена поразом и губитком угледа у светској јавности, покренула је нову офанзиву у намери да пробије српске линије и заузме западне крајеве Србије.

У тим околностима, почетком септембра 1914. године, на планини Јагодњи у северозападној Србији, дошло је до судара српске Прве армије, под командом војводе Живојина Мишића, и аустроугарске Шесте армије. Тежиште борби било је на висоравни Мачков камен, који је имао огроман стратешки значај за контролу правца ка Дрини.

Крвави бој без предаха

Борбе су започеле 19. септембра и трајале четири дана, без одмора и предаха. Српски војници, изморени после Церске битке и са ограниченим резервама муниције, нашли су се пред надмоћним непријатељем, чија је армија била боље снабдевена и подржана јачом артиљеријом.

Мачков камен постао је симбол ратничког пркоса – војници су се често сукобљавали у борби прса у прса, бајонетима и прикладницама. У једном од таквих јуриша погинуо је и потпуковник Душан Пурић, командант Четвртог пешадијског пука Првог позива, који је личним примером подстицао своје војнике. Његова смрт остала је упамћена као чин пожртвованости и војничке части.

Душан Пурић, херој са Мачковог камена
Foto: Dušan Purić, heroj sa Mačkovog kamena

Процењује се да је у бици страдало око 800 српских и 1.200 аустроугарских војника, док је број рањених био вишеструко већи.

Повлачење и последице

Иако су српске трупе показале изузетну храброст, бројна и артиљеријска надмоћ Аустроугара натерала их је на повлачење. Додатни проблем представљала је хронична несташица муниције, јер су савезничке испоруке касниле.

Повлачење није било срамота, већ нужан потез да би се сачувала војска за предстојеће битке.

Након битке, српске снаге су наставиле борбе у околини, припремајући се за нову фазу рата. Уследила је Колубарска битка у новембру 1914, у којој ће Србија извојевати још једну историјску победу и поново одгурнути непријатеља преко Дрине и Саве.

Војвода Живојин Мишић на Колубарској бици
Foto: Kolubarska bitka / Vojvoda Živojin Mišić

Историјски значај

Мачков камен није донео одлучујућу победу ниједној страни, али је имао далекосежне последице. За Србију, то је била опомена да се рат неће завршити брзо и да ће цена слободе бити огромна. За Аустроугарску, иако тактички успех, битка је значила нове губитке и продужетак исцрпљујућег рата.

Српска војска је на Мачковом камену показала упорност и борбени морал, иако су услови били скоро неподношљиви. Тај дух ће ускоро доћи до пуног изражаја у Колубарској бици, када ће изгледи бити још тежи, али и победа још славнија.

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.