Пре него што се усредсредим на посебне проблеме природе филмске уметности, осећам да је важно да одредим своје виђење суштинског смисла уметности уопште. Зашто уметност постоји? Коме је она потребна? Заиста, да ли је неком потребна? Ово су питања постављена не само од стране песника већ и од сваког ко цени уметност — или, по савременом изражавању, све симптомачнијем за модерно схватање везе између уметности и публике – од сваког ,,конзумента”.
Многи себи постављају ова питање, и свако ко је повезан с уметношћу даје своје особене одговоре, Александар Блок је рекао да ,,песник ствара склад из хаоса…” Пушкин је веровао да песник поседује пророчки дар… Сваки уметник се влада по својим сопственим законима који, међутим, по ни по чему нису обавезујући за друге.
У сваком случају јасно је да је циљ целокупне уметности — осим, наравно, ако није намењена ,,конзументу” као комерцијална роба — да самом уметнику, као и онима око њега, објасни зашто човек живи, шта је смисао његовог постојања. Да објасни људима разлог њиховог постојања на овој планети; или ако не да објасни, барем да постави питање.
Патмос
