Америчка имиграциона служба хапси и депортује на сва звона. Нове сцене насиља и убистава изазивају протесте широм САД. Како се људи регрутују у ICE и какву обуку пролазе?
Пре око годину дана америчка Имиграциона и царинска служба (ICE) спадала је међу мање познате агенције Сједињених Држава. Међутим, након што је амерички председник Доналд Трамп започео други мандат, службеници ICE учествују у спровођењу масовних депортација по налогу владе.
Укупно је, према Трамповој администрацији, између 20. јануара и 10. децембра 2025. године депортовано 605.000 људи, а додатних 1,9 милиона имиграната наводно је добровољно напустило САД.
То стално доводи до конфликата, као ових дана у Минеаполису. Службеници ICE су тамо усмртили већ другу особу у неколико седмица. Снимци указују на то да је амерички држављанин убијен хицима испаљеним из непосредне близине у леђа.
Скраћено трајање обуке
Захваљујући кампањи запошљавања Министарства за унутрашњу безбедност, које тражи „квалификоване америчке патриоте широм земље“, број оперативног особља ICE од почетка прошле године више је него удвостручен – са 10.000 на 22.000.
Такво масовно јачање без преседана је у историји имиграционе службе, основане 2002. године. Оно отвара питања о провери и подобности кандидата.
Трајање обуке за рад у ICE-у скраћено је са шеснаест на осам недеља за потребе кампање запошљавања. У потпуности је укинута обавеза учења шпанског језика, језика већине илегалних имиграната у земљи. На питања DW о пракси запошљавања агенција није одговорила.
Смртоносни инциденти
Забринутост у вези са квалификацијама припадника ICE-а и наводном политизацијом агенције порасла је након смрти двоје америчких грађана у Минеаполису.
Седмог јануара један агент ICE-а убио је ватреним оружјем Американку Рене Никол Гуд, што је изазвало протесте широм земље.
На улице Минеаполиса изашло је више од 10.000 људи који су протестовали против више инцидената у које је био умешан ICE – од убиства Никол Гуд, преко одвођења једног америчког држављанина, па све до притварања деце.
Ионако напету ситуацију додатно је погоршало убиство Американца Алекса Претија. Њега су у суботу (24. јануара) у Минеаполису хицима из ватреног оружја убили агенти ICE.
„Нагласак стављен на квантитет“
„ICE тражи кандидате који испуњавају одређене захтеве када је реч о подобности и квалификацијама. То укључује држављанство, физичку спремност, безбедносне провере и, за одређене задатке, образовање или искуство у области спровођења закона“, рекла је у разговору за DW америчка адвокатица Мелиса Хамилтон, која је раније радила и као полицајка и као затворска чуварка.
Она објашњава: „Истовремено је у недавним кампањама запошљавања већи нагласак стављен на квантитет него на квалитет, при чему су значајна средства потрошена како би се попуниле десетине хиљада радних места и створили подстицаји који би требало да привуку што већи број кандидата.“
Хамилтон, која предаје кривично право на Универзитету Сари у Енглеској, каже да ICE тражи кандидате на неуобичајен начин: „Тренутни приступ разликује се по размерама и интензитету медијске кампање. Кроз неуобичајено висок буџет за оглашавање и широку јавну промоцију покушава се створити велики базен кандидата.“
Вашингтон пост имао је увид у документ од 30 страна који трошкове кампање, коју Министарство за унутрашњу безбедност назива „регрутовањем у ратно доба“, за 2026. годину процењује на 100 милиона долара.
У тим размерама кампања би требало да се настави, јер Трампов „Big Beautiful Bill“ даје ICE-у буџет од 170 милијарди долара за наредне четири године за обезбеђење границе и спровођење закона унутар земље.
Кампања усмерена на Трампову базу
Међутим, важнија од плаката и слогана чини се „јавна кампања утемељена на подацима“. Многи посматрачи претпостављају да ICE користи савремене методе и алгоритме како би досегао циљне групе које деле Трампову идеологију.
Хамилтон указује на праксу циљања људи на основу географске локације. Рецимо, Гугл или оно што људи виде на Фејсбуку и другим мрежама прилагођава се томе где се налазе. Па ако су у близини војних база, одређених спортских догађаја или сајмова оружја, могу добијати огласе да се придруже ICE-у.
Вашингтон пост пише да ICE преплављује тржиште огласима на друштвеним мрежама и да користи инфлуенсере на платформама попут Рамбла, популарног међу присталицама политичке деснице.
„Порука ICE-а делује у последњим кампањама посебно усмерено на људе који су осетљиви на патриотске теме и теме националне безбедности. Чини се да је осмишљена како би привукла Трампове присталице и имплицитно преноси поруку ‘America First’“, сматра Хамилтон.
Ипак, материјали не наводе директне политичке критеријуме за кандидате. Нови запослени привлаче се бонусима до 50.000 долара и помоћи при отплати студентских кредита.
„Кампања је посебно усмерена на људе који немају посао или имају несигурно запослење, као и на припаднике радничке класе“, каже Хамилтон.
Колико је нова стратегија успешна?
Осим тога, од почетка године укинуте су старосне границе. Тиме се може црпети из већег базена потенцијалних кандидата. До сада су кандидати морали да имају најмање 21 годину. Горња старосна граница, у зависности од задатка, износила је између 37 и 40 година.
Министарство за унутрашњу безбедност тврди да његови поступци запошљавања гарантују „строге стандарде обуке и оперативне спремности“. А Хамилтон о успеху кампање каже:
„Успех зависи од примењених критеријума: ако је циљ био значајно повећати број запослених, онда се чини да је био успешан. Ако је циљ био привући службенике са великим искуством, резултат је мешовит. Када је реч о искуству нових запослених, постоји забринутост с обзиром на захтеве сложеног рада у области имиграционе контроле.“
Ту забринутост Министарство сматра неоправданом. „Са овим новим патриотама у тиму можемо постићи оно што су многи сматрали немогућим и испунити обећање председника Трампа да ће Америка поново бити безбедна“, наводи се у саопштењу објављеном почетком овог месеца.
