Џон Тачер (John Seymour Thacher, 1904–1982) први пут је дошао у Хиландар 1952. године, тада у својству директора највећег византолошког института у Америци – Дамбартон Оукса (Dumbarton Oaks) из Вашингтона. До тада је већ стекао велико искуство у проучавању византијских историјских и културолошких токова у Цариграду, Јерусалиму и на Синају.
Већ при првом сусрету са Хиландаром био је опчињен његовом лепотом, складом и божанским миром. Управо тада је хиландарским монасима дао завет да ће се, по одласку у пензију, у потпуности посветити Хиландару и његовој обнови. Тај завет је и испунио.
Од 1952. године долазио је у Хиландар готово сваке године. Подстицао је монахе да обнове стару манастирску библиотеку, која је изгорела 1722. године. Када су се монаси Хиландара организовали и започели обнову, Џон Тачер је манастиру послао велику суму новца за ту намену.
Године 1968. довео је из Америке велику групу конзерватора који су рестаурирали око 150 икона. Током наредних година оне су заблистале старим сјајем, а представљају непроцењиво духовно, уметничко и историјско благо.
Око 1970. године поклонио је додатна средства манастиру како би се од сребра израдио саркофаг за Светог Симеона Мироточивог. Тог посла прихватио се тадашњи ђакон Војислав Билбија, који је израдио саркофаг на понос целог манастира и Свете Горе.
Сваке године Џон Тачер је боравио у Хиландару по два месеца, током којих се посвећивао молитви и научноистраживачком раду. Братство манастира прозвало га је брат Јован.
Последњи пут је боравио у Хиландару 1979. године. И тада је, као и претходних година, био испуњен срећом, усхићењем и спокојем које су му пружали духовно, уметничко и културно благо Хиландара.
Неколико година након његове смрти, према његовом завештању, манастир је од његовог адвоката добио на поклон петoцифрену суму долара.
Својим радом и доброчинством Џон Тачер се убраја међу знамените личности које су много помогле манастиру Хиландару. Његово име дуго се помињало у молитвама хиландарске братије, а његова дела остала су трајно упамћена.
