Vojna industrija vekovima je bila pokretač tehnoloških inovacija, dok danas ritam sve više diktiraju inženjeri iz Silicijumske doline i startap laboratorija širom sveta. Od autonomnih dronova i digitalnih komandnih centara do algoritama koji predviđaju pretnje brže nego što čovek može i da pomisli – upotreba veštačke inteligencije svakodnevnica je u armijama širom sveta. Vojska SAD otvara vrata civilnim IT stručnjacima, a slične procese pokreću i druge sile. Evropska unija kroz Fond za odbranu podstiče saradnju državnih kompanija, istraživača i startapova na razvoju inovacija za odbranu.
Jačanje sistema odbrane sve više postaje pitanje programskog koda, a ne samo čelika i baruta. To je glavni razlog zašto su Šajam Sankar, Endru Bosvort, Kevin Vajl i Bob Megru – imena koja odzvanjaju hodnicima Silicijumske doline kao tvorci najmoćnijih algoritama i platformi današnjice – postali i potpukovnici u rezervi američke vojske. Ljudi koji su iznutra gradili Gugl i Fejsbuk biće deo Odreda 201, stvorenog da spoji komercijalnu tehnologiju i vojnu moć.
Ulaganja u vojnu industriju i veštačku inteligenciju predstavljaju strateški prioritet i za Ameriku i za Evropu, ali s različitim modelima i intenzitetom.
Od ukupnog vojnog budžeta za 2025. SAD 3 odsto ulažu u razvoj autonomnih sistema veštačke inteligencije. Najznačajniji projekat je ALFA1, koji treba da implementira VI u sistem komandovanja i rukovođenja Pentagona.
Sa druge strane Atlantika, EU ubrzano pokušava da nadoknadi zaostatak za SAD i Kinom.
Vojsci pomaže civilni sektor. Planirano je ulaganje od 200 milijardi evra za razvoj sistema veštačke inteligencije. Primarni projekti za evropske armije su automatska analiza satelitskih i dron snimaka i velikih baza podataka.
Već sada je jasno da Evropa mora ubrzati tempo razvoja ako želi da ostane konkurentna i tehnološki nezavisna.
Jedna od poslednjih investicija Unije je sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji treba da unapredi situacionu svest pilota u borbi na avionu „Eurofighter Typhoon“.
„Sistem izračunava svaku moguću raketu ili oružje koje neprijatelj može ispaliti na vas i sve to prati. Izračunava i granicu do koje pilot može leteti u svakom pravcu, a da ga nijedna od mogućih neprijateljskih raketa ne obori“, objašnjava Mikael Grev, direktor kompanije „Avionik“, ujedno i bivši pilot švedskog ratnog vazduhoplovstva.
Vojska je kroz istoriju bila pokretač tehnološkog napretka – od razvoja interneta i GPS-a do mlaznih motora i satelita. Međutim, inovacije koje menjaju svet sve češće nastaju daleko od uniforme i kasarne.
„Mnoge vojske, pa i američka, više ne mogu da se pomire sa tim da je zapravo civilni sektor brži, fleksibilniji, daje nove ideje, a to nije prirodno vojnoj strukturi – da ujutru dođete sa novom idejom. Naravno da će svi po vertikali iznad vas da se namršte i pitaju vas: ‘Kakva nova ideja? Šta nam je do sada nedostajalo?’“, navodi vojni analitičar Aleksandar Radić.
Stručnjak za informacionu bezbednost Stefan Jančić napominje da će civilni IT stručnjaci biti pre svega u rezervnom sastavu, tako da će i njihova uloga biti pre svega savetodavna u samoj implementaciji veštačke inteligencije u sve segmente vojske SAD.
„S druge strane, možete videti da njihova uloga kao kadra u jedinicama neće biti komandna već, ponavljam, savetodavna. Oni treba da izvrše implementaciju onoga što se pokazalo kao dobra praksa u komercijalnom svetu u vojnu industriju“, ukazuje Jančić.
Sve veća saradnja tehnoloških kompanija sa vojskom utiče i na njihovu cenu na berzi.
„Nvidia“, kompanija čije čipove koriste vojske širom sveta, nedavno je postala vredna 4 biliona dolara, što je najveća vrednost neke kompanije u istoriji.
