Pregovori Rusije i Ukrajine u Turskoj trajali su 90 minuta, tokom kojih je bilo izvesnih znakova napretka, uključujući dogovor o do sada najvećoj razmeni ratnih zarobljenika.
Međutim, ono što je najvažnije – nije postignut dogovor o prekidu vatre, koji zahtevaju Kijev i združeni Zapad na osnovu mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa. Vladimir Putin po tom pitanju ima drugačiji stav i insistira na trajnom prekidu vatre.
„Šta znači prekid vatre na 30 dana, ako se sutra sve nastavi ispočetka?“ – retorički se pita Moskva.
Obe strane, bez obzira na ishod, izrazile su zadovoljstvo razgovorima. Ipak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je svoje saveznike da pojačaju pritisak na Putina uvođenjem dodatnih sankcija. Podsećamo, to je već rečeno u subotnjoj zajedničkoj izjavi tokom boravka u Kijevu Kira Starmera, Emanuela Makrona i Fridriha Merca, nakon što su Putinu uputili svojevrsni ultimatum – da mora prihvatiti jednomesečni prekid vatre do 12. maja.
On to nije učinio, već je predložio početak neposrednih rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu o trajnom rešenju vojnog sukoba. Time je, kako je sam rekao, amortizovao pomenuti „ultimatum“ i prebacio loptu Zapadu.
Keir Starmer pridružio se Zelenskom, Makronu, Mercu i Donaldu Tusku u telefonskom razgovoru s Donaldom Trampom, nedugo nakon završetka pregovora u Istanbulu.
Na videlo su izašle nove pikanterije
Tokom pregovora u Istanbulu, ruska strana je poručila ukrajinskoj delegaciji da se Rusija može boriti najmanje još 21 godinu – koliko se svojevremeno borila protiv velike Kraljevine Švedske, da bi na kraju ponovo bio potpisan mirovni sporazum, posle kojeg Švedska više nije bila velika sila.
Ovo je izjavio šef ruske delegacije u Istanbulu i Putinov pomoćnik – Vladimir Medinski, naglasivši da Moskva želi mir, ali da će se boriti „koliko god bude potrebno“. Evo njegove izjave:
„Ne želimo rat, ali spremni smo da se borimo godinu, dve, tri – koliko god bude potrebno. Borili smo se protiv Švedske 21 godinu. Koliko dugo ste vi spremni da se borite?“ – upitao je ukrajinsku delegaciju.
Veliki severni rat između Rusije i Švedske trajao je 21 godinu, od 1700. do 1721, tokom vladavine Petra Velikog.
Medinski je pregovore sažeo u pet točaka, kako javlja ruski medij RIA Novosti:
- Moskva,kao inicijator pregovora, uglavnom je zadovoljna rezultatima sastanka s ukrajinskom stranom.
- U bliskoj budućnosti će se dogoditi velika razmena zarobljenika s Ukrajinom, 1000 za 1000.
- Kijev je zatražio sastanak šefova država, Moskva je to uzela u obzir.
- Stranke su se složile predstaviti svoju viziju prekida vatre.
- Rusija je spremna nastaviti pregovore s Ukrajinom.
Kako je Medinski naglasio, ruski pregovarači ovaj sastanak smatraju nastavkom mirovnog procesa, koji je prekinut 2022. godine. Njegov je cilj uspostaviti dugoročni mir i ukloniti uzroke sukoba u Ukrajini.
Zaključak
Ukratko rečeno: razgovori kojima je posredovala Turska trajali su 90 minuta, a najvažniji rezultat istih je sporazum o najvećoj razmeni ratnih zarobljenika u sukobu do sada, s 1000 zarobljenika sa svake strane. To je isto, prema našem mišljenju ustupak Moskvi koja od ranije traži identičan broj u razmeni zatočenih vojnika, dok je Kijev insistirao na formuli „svi za sve“ – što je po rusku stranu bilo neprihvatljivo s obzirom na puno veći broj zatočenih Ukrajinaca nego Rusa.
Za kraj treba dodati da je ukrajinska strana kritikovala Rusiju zbog njenog zahteva da se ukrajinske snage povuku iz četiri anektirane regije sa sadašnje crte bojišnica tamo. Kada je ukrajinska delegacija protestovala zbog tih zahteva, usledio je navodni znakoviti odgovor ruske strane: “Sledeći put biće ih pet.”
Igre idu dalje
Igre idu dalje! Na žalost – i one vojne, na ukrajinskom terenu.
Ne bismo se zato previše čudili da idućeg kruga pregovora dveju delegacija i ne bude, iako se takav utisak ne stiče nakon današnjeg prvog kruga. Štaviše! Obe strane danas su u Istanbulu rekle kako nemaju ništa protiv nastavka pregovora.
Međutim, nekako u zraku još uvek odzvanja ona jučerašnja od američkog državnog sekretara Marka Rubia – da je skeptičan oko rezultata pregovora i da mu se čini da će rat morati završiti samo Tramp i Putin za pregovaračkim stolom. Na kraju krajeva juče je i sam Donald Tramp, koji je na turneji po Bliskom istoku, izjavio nešto što samo potvrđuje ovu konstataciju:
„Slušajte, ništa se neće pomaknuti napred dok se Putin i ja ne sretnemo. Znate? Očito, nije nameravao ići. Hteo je ići, ali je mislio da ću ja ići. I nije nameravao ići bez mene. I sviđalo se to vama ili ne, ne verujem da će se išta dogoditi dok se ne sretnemo lično. Moraćemo se sastati jer previše ljudi umire.“
Dvojica državnika neće samo tom prilikom razgovarati o završetku ukrajinskog rata, već i o budućoj evropskoj sigurnosnoj arhitekturi, ali i puno šire – uveren sam potpuno.
