Dvoje planinara u Češkoj prilikom istraživanja terena naišli su na izvanredno otkriće na padinama brda Zvičin. Dvoje srećnika iskopali su skriveno blago vredno preko 300.000 evra. Pretpostavlja se da zlatnici podstiču iz Srbije iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
Izvanredno otkriće, koje se dogodilo početkom februara, ali je tek nedavno objavljeno, uključuje 598 zlatnika, izvrstan nakit i razne artefakte. Teži zapanjujućih sedam kilograma, od čega skoro 3,7 kilograma čine isključivo zlatnici.
Istraživači su najpre otkrili limenu posudu u kojoj se nalazilo skoro 600 zlatnika, uredno raspoređenih u jedanaest gomila umotanih u crnu tkaninu. Nedaleko od nje, u gvozdenoj kutiji su pronašli niz predmeta napravljenih od žutog metala: deset narukvica, žičanu torbicu, češalj, lanac i pudrijeru. Samo zlatnici čine približno 3,7 kilograma ukupne težine.
Stručnjaci u Muzeju istočne Češke još uvek sklapaju slagalicu kako je ova vredna kolekcija zakopana na ovoj lokaciji. Numizmatičar Vojćeh Bradle izrazio je svoje zaprepašćenje, navodeći da mu je „pala vilica“ kada je video nalaz.
Napomenuo je da novčići podstiču iz Srbije negde iz dvadesetih i tridesetih godina, na osnovu njihovih oznaka. Ali kako su stigli do Češke ostaje misterija.
Teorije o zakopavanju
Pojavilo se nekoliko teorija u vezi sa zakopavanjem blaga. Jedna mogućnost je da su ga sakrili češki građani koji su bežali od nacističke okupacije posle 1938. godine. Druga pretpostavka je da su ga mogli sakriti Nemci očekujući proterivanje posle Drugog svetskog rata 1945. godine. Treća teorija ukazuje na komunističke monetarne reforme iz 1953. godine kao potencijalni katalizator za skrivanje.
„Teško je reći da li je to bilo češko, nemačko ili jevrejsko zlato“, komentarisao je direktor muzeja Petr Grulih, ističući istorijsku dvosmislenost oko blaga.
Zanimljivo je da numizmatička analiza otkriva da zlatnici nisu češkog porekla, već da podstiču iz raznovrsne kolekcije iz Francuske, Turske, Belgije, Austrougarske, a manjim brojem iz Rumunije, Italije i Rusije. Dalja ispitivanja oznaka na austrougarskim novčićima ukazuju da su verovatno bili namenjeni teritoriji bivše Jugoslavije, tačnije Srbiji ili Bosni i Hercegovini, pre nego što su nekako stigli do Češke Republike.
Planinari kojima se posrećilo da pronađu blago biće nagrađeni sa 10 odsto njegove vrednosti.
Iako se trenutna tržišna vrednost prvenstveno zasniva na suštinskoj vrednosti zlata, očekuje se da je istorijski značaj otkrića daleko veći.
Muzej istočne Češke u Hradec Kraloveu sada preduzima ključni zadatak očuvanja ovih izuzetnih artefakata. Gaje nadu da će na kraju celu kolekciju predstaviti javnosti, nudeći opipljivu vezu sa fascinantnom i još uvek uglavnom neispričanom pričom iz prošlosti regiona.
Tekuća arheološka istraživanja, zajedno sa arhivskim istraživanjima, obećavaju da će baciti dalje svetlo na identitet osobe koja je zakopala ovo blago i okolnosti koje su dovele do njegovog skrivanja i kasnijeg ponovnog otkrivanja decenijama kasnije
