Двоје планинара у Чешкој приликом истраживања терена наишли су на изванредно откриће на падинама брда Звичин. Двоје срећника ископали су скривено благо вредно преко 300.000 евра. Претпоставља се да златници подстичу из Србије из двадесетих и тридесетих година прошлог века.
Изванредно откриће, које се догодило почетком фебруара, али је тек недавно објављено, укључује 598 златника, изврстан накит и разне артефакте. Тежи запањујућих седам килограма, од чега скоро 3,7 килограма чине искључиво златници.
Истраживачи су најпре открили лимену посуду у којој се налазило скоро 600 златника, уредно распоређених у једанаест гомила умотаних у црну тканину. Недалеко од ње, у гвозденој кутији су пронашли низ предмета направљених од жутог метала: десет наруквица, жичану торбицу, чешаљ, ланац и пудријеру. Само златници чине приближно 3,7 килограма укупне тежине.
Стручњаци у Музеју источне Чешке још увек склапају слагалицу како је ова вредна колекција закопана на овој локацији. Нумизматичар Војћех Брадле изразио је своје запрепашћење, наводећи да му је „пала вилица“ када је видео налаз.
Напоменуо је да новчићи подстичу из Србије негде из двадесетих и тридесетих година, на основу њихових ознака. Али како су стигли до Чешке остаје мистерија.
Теорије о закопавању
Појавило се неколико теорија у вези са закопавањем блага. Једна могућност је да су га сакрили чешки грађани који су бежали од нацистичке окупације после 1938. године. Друга претпоставка је да су га могли сакрити Немци очекујући протеривање после Другог светског рата 1945. године. Трећа теорија указује на комунистичке монетарне реформе из 1953. године као потенцијални катализатор за скривање.
„Тешко је рећи да ли је то било чешко, немачко или јеврејско злато“, коментарисао је директор музеја Петр Грулих, истичући историјску двосмисленост око блага.
Занимљиво је да нумизматичка анализа открива да златници нису чешког порекла, већ да подстичу из разноврсне колекције из Француске, Турске, Белгије, Аустроугарске, а мањим бројем из Румуније, Италије и Русије. Даља испитивања ознака на аустроугарским новчићима указују да су вероватно били намењени територији бивше Југославије, тачније Србији или Босни и Херцеговини, пре него што су некако стигли до Чешке Републике.
Планинари којима се посрећило да пронађу благо биће награђени са 10 одсто његове вредности.
Иако се тренутна тржишна вредност првенствено заснива на суштинској вредности злата, очекује се да је историјски значај открића далеко већи.
Музеј источне Чешке у Храдец Краловеу сада предузима кључни задатак очувања ових изузетних артефаката. Гаје наду да ће на крају целу колекцију представити јавности, нудећи опипљиву везу са фасцинантном и још увек углавном неиспричаном причом из прошлости региона.
Текућа археолошка истраживања, заједно са архивским истраживањима, обећавају да ће бацити даље светло на идентитет особе која је закопала ово благо и околности које су довеле до његовог скривања и каснијег поновног откривања деценијама касније
