Muslimanska porodica Omanović čuvala je mošti svetog Vasilija u Trebinju od Osman-paše Skopljaka.
Današnje mjesto Krš a nekada Omanović mahala, svjedoči događaju iz polovine 19. vijeka. Nakon toliko godina, pronađeno je, recimo, kandilo. A pronađena pećina opisana iz predanja se poklapa sa realnošću.
Prilikom sukoba Osman-paše Skopljaka sa crnogorskom vojskom sa crnogorskom vojskom ugrozio je mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Tada su četiri monaha uzeli mošti i zaputili se sa Ostroga ka Trebinju. Nisu želeli svetinju da prepuštaju slučaju, milosti i nemilosti.
Porodica Omanović, ugledna i bogata u tom vreme i tom mestu nudi se da skloni mošti sveca. Kako ne bi rizikovali da ih neko izda, nedaleko od njihove kuće je izgrađena pećina sa dva kamena ležaja. Okolo su bdili monasi, u sredini su bile mošti, s upaljenim kandilom.
Porodica Omanović je bila na raspolaganju za sve što je trebalo, svih par godina, koliko su mošti tu boravile.
Čak i nakon odlaska moštiju, porodici Omanović je ostao zavet da mesto boravka Svetog Vasilija održavaju, kose, uređuju…
Srbi iz tog mesta su do polovine 20. veka palili sveće na ovom mestu, ali tadašnja nova vlast je počela to da zabranjuje i tako je sve palo u zaborav.
Ovu malu pećinu je pronašao Nikola Kokić sa prijateljima, koji je slušao o istoj i obznanio ju je javnosti.
Posljednji Omanovići u ovom mjestu su ovđe živjeli do 1950-ih godina.
Ova priča treba da nas uči da je u svakom vremenu bilo ljudi i čojstva, bez obzira da li je nešto bilo pre par godina, par decenija ili par vekova.
Vekovi prolaze i vekovi će proći, a iza ljudi ostaju dela i nedela
