Iako je još rano za konačni sud, prve informacije sa terena ukazuju da se uginuća pčela u Srbiji ove zime kreću između 15 odsto i 90 odsto, zavisno od regiona, sa procenjenim prosekom od iznad 50 odsto, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
„Slične informacije stižu i iz ostatka Evrope. Iz susedne Mađarske skoro identične. Imaju do 50 odsto gubitak, a preživele pčele su slabije nego što bi pčelari voleli. U SAD se već prijavljuju gubici veći od 50 odsto“, navode u ovoj organizaciji.
Naime, kako preciziraju, ono što se može zapaziti na pčelinjacima u Srbiji jeste veliki procenat slabih društava među preživelima. Dok u uginulim društvima uglavnom ima hrane.
„Od mogućih uzroka uginuća izdvaja se nedostatak polena prošlog leta, pre i tokom perioda odgajanja zimskih pčela. Zatim, varoa koja je u mnogim krajevima ove godine pričinila znatne štete (u periodu suše štete su i veće). Mada je bilo i krajeva gde nije prijavljena njena veća invazija.“
Pretnja od nozemoze
Na kraju, ali verovatno ne i na poslednjem mestu, prvi izveštaji koji stižu ukazuju na to da je nozemoza prisutna u značajnijem obimu.
„Iako je bitan faktor, malo joj se pažnje posvećuje generalno. Blage zime pogoduju nozemozi, jer temperature od oko -20 stepeni uništavaju spore na saću i u medu van klubeta i time smanjuju infketivnost tokom proljećnog razvoja. Problemi sa njom tokom ovog proleća se tek mogu očekivati“, upozorava SPOS.
Koje radove treba obaviti u pčelinjaku tokom marta?
Pred pčelarima je težak period saniranja gubitaka i uklanjanja uginulih zajednica sa pčelinjaka, uz sanitarno uklanjanje mrtvih pčela. Zatim negovanje oslabljenih preživelih društava i spajanje društava pred pašu.
„Razrojavanje nakon paše radi popune gubitaka, prihrana sa čajevima od biljaka koje su naučno potvrđene da umanjuju infektivni potencijal nozemoze (majčina dušica i pelin), tokom godine tretman varoe sredstvima na bazi timola koji takođe dokazano razara spore nozemoze i slično.“
Koji je ključ za suzbijanje varoe?
Što se tiče varoe, naglašavaju, ključ njenog kvalitetnog suzbijanja je pre svega u blagovremenosti tretmana, a dosta manje u izboru registrovanog leka.
„Vreme je da počnemo da se lagano vraćamo i mravljoj kiselini, kako bismo stekli iskustva u radu sa njom. Iako ubija i do 30 odsto varoa u zatvorenom leglu, definitivno je najzahtjevnije sredstvo u borbi protiv varoe po pitanju znanja i iskustva u primeni, pa je pčelari izbegavaju u širokom luku“, kažu u SPOS, dodajući da će iskustvo sada biti više nego potrebno, jer postoji pretnja od nove štetočine – tropilelaps.
„Po prvim informacijama, jedino je mravlja kiselina uspešno može suzbiti, odnosno držati pod kontrolom. Tropilelaps je u međuvremenu već stigao u Rusiju, Gruziju, a prvi izveštaji iz Ukrajine govore da je stigao i tamo, što znači da nam se neumitno približava. Sada je već izvesno da nema šanse da ne dođe i u Srbiju, pitanje je vremena“, zaključuju iz ove organizacije
