Kosta Trifković je srpski književnik, pisac komedija. Rođen je 20. oktobra/1. novembra 1843. godine u Novom Sadu, od majke Ane rođene Đorđević iz Temišvara i oca Atanasija, koji je bio magistratski senator.
U Novom Sadu je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije. U Vinkovcima je završio peti, a u Pešti 1861. šesti razred gimnazije.
Mornarica i studij prava
U Vinkovcima je pročitao jedan roman, posle koga mu se pojavila ogromna želja za životom mornara. Nije odmah o tome pričao sa ocem, nego tek kad je jedan očev poznanik opisivao svoj život na moru. Pošto je želeo da se posveti mornarici otišao je 1861. godine u Rijeku, gde je upisao mornaričku školu. Za godinu dana završio je tečaj nautike, pa je onda otišao u Trst, gde je kao mornar stupio na jedan trgovački brod, koji je plovio od Rijeke preko Krfa i Carigrada do Odese. Na putu se razbolio i uverio se da ne može podneti naporan mornarski život.
Shvatio je da mornar mora da bude fizički spreman za taj poziv, pa je odustao od mornarice. U Carigradu se iskrcao sa broda, pa se preko Beograda vratio 1863. kući u Novi Sad, i onda se vratio u Rijeku da završi gimnaziju. U Rijeci je za godinu dana završio sedmi i osmi razred gimnazije i položio ispit zrelosti. U jesen 1864. započeo je studije prava u Požunu (Bratislavi), nastavio ih u Debrecenu i okončao 1867. godine u Košicama.
Uspešna pravna karijera
Nakon okončanja studija zaposlio se 1867. godine u Pešti kao zapisničar sudskih sednica u peštanskom gradskom sudu. Tokom 1868. vratio se u Novi Sad, gde je za kratko vreme napravio lepu činovničku karijeru, započevši najpre kao podbeležnik, da bi završio na položaju senatora. Postao je predsednik gradskoga suda.
Godine 1871. oženio se Jelisavetom Slavnić. Za vreme reorganizacije sudova 1872. izabran je za gradskoga advokata, a počeo je raditi i kao privatni advokat. Teško je nazebao zime 1873/1874. i razboleo se od tuberkuloze. Nakon toga se bezuspešno lečio u Išlu, Irigu i Napulju.
Umro je u Novom Sadu, po povratku iz Italije 19. februara/3. marta 1875.
Književni rad
Još kao gimnazijalac sastavljao je šaljive pozorišne komade. Kosta Trifković se prvi put pojavio 1870. godine u „Mladoj Srbadiji”, s jednom prevedenom pesmicom od Linga. Istovremeno sa nemačkoga je preveo šaljivu igru za pozorište Milo za drago. Prvo njegovo uspelo originalno delo je komedija Čestitam, koja se prikazivala 1871. u Pančevu. Od tada je počeo da piše dramu za dramom. Šaljivu igru Ljubavno pismo (1873) je nagradila Matica srpska. Još dok je bio živ njegove drame su izvedene u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu. Iza sebe je ostavio dosta započetih pozorišnih komada u rukopisu. Njegovi pozorišni komadi su objavljeni u Novosadskom zborniku pozorišnih dela (1873—1891), Srpska književna zadruga je izdala njegove orignalne drame u dve knjige (1892—1894). Napisao je i tri pripovetke: Suđeno je, Ivančin grob i Mletačke tamnice, u zabavnom i književnom listu „Javor”, koji je zahavaljujući njemu ponovo oživeo, kao i šaljive podlistke u „Zastavi”.
Tokom 1873. izabran je za potpredsednika Matice srpske.
O njegovim dramama
Posle Jovana Sterije Popovića i pre Branislava Nušića bio je glavni srpski komediograf. Njegova komedija nije komedija ni naravim ni karaktera, već tipova i zapleta, ali je njena lakoća prirodna, neusiljena i ukusna. Iako nije bio satiričar, ipak, i njegov dobroćudni, naivan humor uspeva da predoči mane i smešne stvari njegova doba i tadašnjeg novosadskog građanstva, kao i čitav niz živih, sasvim naših tipova. Njegov spoljašnji humoristički realizam mnogo odskače od izveštačenog romantizma većine tadašnjih pripovedača.
Drame
U periodu 1870—1873. Kosta Trifković napisao je 12 pozorišna komada, od toga 9 originalnih i 3 obrađena prevoda:
„Milo za drago“, obrađeni prevod sa nemačkog (1870)
„Francusko-pruski rat“, originalna šaljiva igra (1870)
„Pola vina, pola vode“, originalna šaljiva igra (1870)
„Mladost Dositeja Obradovića“, slika iz života (1871)
„Čestitam“, originalna šaljiva igra (1871)
„Na Badnji dan“, dramolet (1871)
„Školski nadzornik“, šaljiva igra (1871)
„Tera opoziciju“, šaljiva igra (1871)
„Mila“, šaljiva igra, prevod sa nemačkog (1872)
„Izbiračica“, komedija u tri čina (1872)
„Ni brigeša“, komedija u dva čina, prevod sa italijanskog (1872)
„Ljubavno pismo“, šaljiva igra (1873)
