Potpredsednik SAD Džej Di Vens obratio se učesnicima Minhenske bezbednosne konferencije u petak rečima koje su do sada bile nezamislive. Neki analitičari sada kažu da se obraćao svojim sugrađanima u SAD. Kako kažu, konferencija mu je samo bila zgodna govornica. Drugi misle da je ovo najava prekretnice u odnosima ne samo SAD i Evrope, već i globalnih odnosa.
Okončanje rata u Ukrajini i finansiranje odbrane Evropske unije najavljene su kao glavne teme ovogodišnje Minhenske bezbednosne konferencije. Međutim, američki potpredsednik u izlaganju nije spomenuo ni jedno, ni drugo.
Vens je šokirao prisutne napadajući tradicionalne saveznike Vašingtona, među kojima je i Velika Britanija. Kritikovao je i Evropsku uniju (EU). Kako je rekao – najveća pretnja po evropsku bezbednost nisu Rusija i Kina, već da dolazi „iznutra“.
Šok i tišinu nije uspela da popravi ni pokušaj šale da „ako američka demokratija može da podnese 10 godina Grete Turnberg, može i Evropa nekoliko meseci s Ilonom Maskom“.
Dvadeset minuta za govornicom iskoristio je da optuži evropske zvaničnike za gušenje slobode govora i masovnu migraciju, optuživši ih da krše „najosnovnije vrednosti“.
Mnogi evropski lideri zabrinuti su da je Donald Tramp požurio da postigne mirovni sporazum u Ukrajini, i da će put izaći kao pobednik, s namerom da osvoji još neke delove Evrope.
Uoči Minhenske konferencije, evropski zvaničnici bili su iznenađeni vestima da je Tramp obavio 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom, čime je naglo prekinuto trogodišnje zamrzavanje pregovora Rusije i Zapada, koje je na snazi od početka invazije 2022. godine.
Međutim, Džej Di Vens se nije ni dotakao ove teme.
Šta je rekao Vens?
Okupljamo se na ovoj konferenciji, naravno, da razgovaramo o bezbednosti. I obično mislimo na pretnje našoj spoljnoj bezbednosti. Vidim mnogo, mnogo značajnih vojnih lidera okupljenih danas ovde.
Ali dok je Trampova administracija veoma zabrinuta za evropsku bezbednost i veruje da možemo da dođemo do razumnog rešenja između Rusije i Ukrajine – a takođe verujemo da je važno da Evropa u narednim godinama značajno pojača svoju odbranu – pretnja o kojoj se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija, nije Kina, nije bilo koji drugi spoljni akter. Ono o čemu brinem je pretnja iznutra. Uzmicanje Evrope od nekih od njenih najosnovnijih vrednosti: vrednosti koje dele sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Bio sam iznenađen što je bivši evropski komesar nedavno na televiziji zvučao oduševljeno što je rumunska vlada upravo poništila čitave izbore. On je upozorio da ako stvari ne budu išle po planu, ista stvar bi se mogla desiti i u Nemačkoj.
Hladni rat
Takve galantne izjave šokantne su za američke uši. Godinama su nam govorili da je sve što finansiramo i podržavamo u ime naših zajedničkih demokratskih vrednosti. Sve, od naše ukrajinske politike do digitalne cenzure, knjiži se kao odbrana demokratije. Ali kada vidimo da evropski sudovi poništavaju izbore i visoke zvaničnici prete da će poništiti i druge, trebalo bi da se zapitamo da li se držimo proklamovanog visokog standarda. I kažem Mi, jer suštinski verujem da smo u istom timu.
Moramo učiniti više od razgovora o demokratskim vrednostima. Moramo ih živeti. Sada, u živom sećanju mnogih od vas u ovoj prostoriji, Hladni rat je iznedrio branioce demokratije od mnogih tiranskih sila na ovom kontinentu. I pogledajte stranu u toj borbi koja je cenzurisala neistomišljenike, koja je zatvarala crkve, koja je otkazala izbore. Da li su oni bili dobri momci? Svakako ne.
I hvala Bogu izgubili su hladni rat. Izgubili su jer nisu ni cenili ni poštovali sve izuzetne blagoslove slobode, slobode da se iznenade, da se greši, izmišlja, da se gradi. Kako se ispostavilo, ne možete nalagati inovaciju ili kreativnost, kao što ne možete naterati ljude šta da misle, šta da osećaju ili u šta da veruju. I verujemo da su te stvari sigurno povezane. I nažalost, kada pogledam Evropu danas, ponekad nije baš jasno šta se dogodilo nekim od pobednika u hladnom ratu.
Kritika evropskih država
Gledam u Brisel, gde su komesari Evropske komisije upozorili građane da nameravaju da ugase društvene mreže u vreme građanskih nemira. U trenutku kada uoče ono što su ocenili kao „sadržaj mržnje“. Ili baš u ovu zemlju u kojoj je policija izvršila racije protiv građana osumnjičenih da objavljuju antifeminističke komentare na internetu u okviru „borbe protiv mizoginije“ na internetu.
Gledam u Švedsku, gde je pre dve nedelje vlada osudila hrišćanskog aktivistu za učešće u spaljivanju Kurana koje je rezultovalo ubistvom njegovog prijatelja. I kao što je sudija u njegovom slučaju jezivo primetio, švedski zakoni o navodnoj zaštiti slobode izražavanja, u stvari, ne daju – i citiram – „slobodnu propusnicu“ da se bilo šta uradi ili kaže bez rizika da uvredi grupu koja ima to uverenje.
I što je možda najviše zabrinjavajuće, gledam na naše veoma drage prijatelje, Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je nazadovanje od prava savesti stavilo osnovne slobode religioznih Britanaca posebno na nišan. Pre nešto više od dve godine, britanska vlada optužila je Adama Smita Konera, 51-godišnjeg fizioterapeuta i vojnog veterana, za gnusni zločin da je stajao 50 metara od klinike za abortuse i tiho se molio tri minuta, ne ometajući nikoga, ne komunicirajući ni sa kim, samo se tiho molio sam. Nakon što su ga britanski organi za sprovođenje zakona uočili i zahtevali da im kaže za šta se moli, Adam je jednostavno odgovorio, to je bilo u ime njegovog nerođenog sina.
Reakcije
Posle muka u sali, usledile su reakcije u medijima i na društvenim mrežama.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski naglasio je da Vašington i Kijev moraju dodatno da razgovaraju o kraju rata
„Zaista, zaista želimo mir, ali potrebne su nam bezbednosne garancije“, rekao je.
Američki predsednik Donald Tramp prethodno je istakao da Putin želi mir, ali pod sopstvenim uslovima. Prethodno, Putin je kao uslove postavio kapitulaciju Ukrajine, kao i da osvojene teritorije ostanu pod ruskom kontrolom.
Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, rekla je da Vens „pokušava da se posvađa sa Evropom, gde su neki od najbližih saveznika SAD“.
Vensove izjave su „uvredljive“ i „empirijski netačne“, ocenio je Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji.
Devet dana posle izbora u Nemačkoj, dotakao se i burne debate oko mejnstrim političkih partija, koje odbijaju da sarađuju sa ekstremnom desničarkom strankom Alternativa za Nemačku (AfD). Kada je pao Hitler, među glavnim političkim partijama u ovoj zemlji postojao je konsenzus da neće sarađivati sa ekstremnim desničarima.
„Demokratija počiva na svetom principu da je glas naroda bitan – nema ignorisanja, ili se držite principa ili ne“, rekao je Vens.
Alis Vajdel, kandidatkinja AfD za mesto kancelara, pohvalila je govor i podelila je delove na Iksu. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da je Vens doveo u pitanje „demokratiju u čitavoj Evropi“.
„On govori o uništenju demokratije“, kazao je Pistorijus.
„Ako sam ga dobro razumeo, on poredi situaiciju u delovima Evrope sa onima u autoritarnim režimima… To je neprihvatljivo“, ocenio je.
Rumunski premijer Marsel Čolaku podsetio je da njegova zemlja stoji „na braniku zajedničkih vrednosti Evrope i Amerike“.
„Vlasti Rumunije su posvećene organizovanju slobodnih i fer izbora, i nastoje da garantuju slobodu glasanja“, napisao je na platformi Iks.
