Потпредседник САД Џеј Ди Венс обратио се учесницима Минхенске безбедносне конференције у петак речима које су до сада биле незамисливе. Неки аналитичари сада кажу да се обраћао својим суграђанима у САД. Како кажу, конференција му је само била згодна говорница. Други мисле да је ово најава прекретнице у односима не само САД и Европе, већ и глобалних односа.
Окончање рата у Украјини и финансирање одбране Европске уније најављене су као главне теме овогодишње Минхенске безбедносне конференције. Међутим, амерички потпредседник у излагању није споменуо ни једно, ни друго.
Венс је шокирао присутне нападајући традиционалне савезнике Вашингтона, међу којима је и Велика Британија. Критиковао је и Европску унију (ЕУ). Како је рекао – највећа претња по европску безбедност нису Русија и Кина, већ да долази „изнутра“.
Шок и тишину није успела да поправи ни покушај шале да „ако америчка демократија може да поднесе 10 година Грете Турнберг, може и Европа неколико месеци с Илоном Маском“.
Двадесет минута за говорницом искористио је да оптужи европске званичнике за гушење слободе говора и масовну миграцију, оптуживши их да крше „најосновније вредности“.
Многи европски лидери забринути су да је Доналд Трамп пожурио да постигне мировни споразум у Украјини, и да ће пут изаћи као победник, с намером да освоји још неке делове Европе.
Уочи Минхенске конференције, европски званичници били су изненађени вестима да је Трамп обавио 90-минутни телефонски разговор са Путином, чиме је нагло прекинуто трогодишње замрзавање преговора Русије и Запада, које је на снази од почетка инвазије 2022. године.
Међутим, Џеј Ди Венс се није ни дотакао ове теме.
Шта је рекао Венс?
Окупљамо се на овој конференцији, наравно, да разговарамо о безбедности. И обично мислимо на претње нашој спољној безбедности. Видим много, много значајних војних лидера окупљених данас овде.
Али док је Трампова администрација веома забринута за европску безбедност и верује да можемо да дођемо до разумног решења између Русије и Украјине – а такође верујемо да је важно да Европа у наредним годинама значајно појача своју одбрану – претња о којој се највише бринем у односу на Европу није Русија, није Кина, није било који други спољни актер. Оно о чему бринем је претња изнутра. Узмицање Европе од неких од њених најосновнијих вредности: вредности које деле са Сједињеним Америчким Државама.
Био сам изненађен што је бивши европски комесар недавно на телевизији звучао одушевљено што је румунска влада управо поништила читаве изборе. Он је упозорио да ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар би се могла десити и у Немачкој.
Хладни рат
Такве галантне изјаве шокантне су за америчке уши. Годинама су нам говорили да је све што финансирамо и подржавамо у име наших заједничких демократских вредности. Све, од наше украјинске политике до дигиталне цензуре, књижи се као одбрана демократије. Али када видимо да европски судови поништавају изборе и високе званичници прете да ће поништити и друге, требало би да се запитамо да ли се држимо прокламованог високог стандарда. И кажем Ми, јер суштински верујем да смо у истом тиму.
Морамо учинити више од разговора о демократским вредностима. Морамо их живети. Сада, у живом сећању многих од вас у овој просторији, Хладни рат је изнедрио браниоце демократије од многих тиранских сила на овом континенту. И погледајте страну у тој борби која је цензурисала неистомишљенике, која је затварала цркве, која је отказала изборе. Да ли су они били добри момци? Свакако не.
И хвала Богу изгубили су хладни рат. Изгубили су јер нису ни ценили ни поштовали све изузетне благослове слободе, слободе да се изненаде, да се греши, измишља, да се гради. Како се испоставило, не можете налагати иновацију или креативност, као што не можете натерати људе шта да мисле, шта да осећају или у шта да верују. И верујемо да су те ствари сигурно повезане. И нажалост, када погледам Европу данас, понекад није баш јасно шта се догодило неким од победника у хладном рату.
Критика европских држава
Гледам у Брисел, где су комесари Европске комисије упозорили грађане да намеравају да угасе друштвене мреже у време грађанских немира. У тренутку када уоче оно што су оценили као „садржај мржње“. Или баш у ову земљу у којој је полиција извршила рације против грађана осумњичених да објављују антифеминистичке коментаре на интернету у оквиру „борбе против мизогиније“ на интернету.
Гледам у Шведску, где је пре две недеље влада осудила хришћанског активисту за учешће у спаљивању Курана које је резултовало убиством његовог пријатеља. И као што је судија у његовом случају језиво приметио, шведски закони о наводној заштити слободе изражавања, у ствари, не дају – и цитирам – „слободну пропусницу“ да се било шта уради или каже без ризика да увреди групу која има то уверење.
И што је можда највише забрињавајуће, гледам на наше веома драге пријатеље, Уједињено Краљевство, где је назадовање од права савести ставило основне слободе религиозних Британаца посебно на нишан. Пре нешто више од две године, британска влада оптужила је Адама Смита Конера, 51-годишњег физиотерапеута и војног ветерана, за гнусни злочин да је стајао 50 метара од клинике за абортусе и тихо се молио три минута, не ометајући никога, не комуницирајући ни са ким, само се тихо молио сам. Након што су га британски органи за спровођење закона уочили и захтевали да им каже за шта се моли, Адам је једноставно одговорио, то је било у име његовог нерођеног сина.
Реакције
После мука у сали, уследиле су реакције у медијима и на друштвеним мрежама.
Украјински председник Владимир Зеленски нагласио је да Вашингтон и Кијев морају додатно да разговарају о крају рата
„Заиста, заиста желимо мир, али потребне су нам безбедносне гаранције“, рекао је.
Амерички председник Доналд Трамп претходно је истакао да Путин жели мир, али под сопственим условима. Претходно, Путин је као услове поставио капитулацију Украјине, као и да освојене територије остану под руском контролом.
Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, рекла је да Венс „покушава да се посвађа са Европом, где су неки од најближих савезника САД“.
Венсове изјаве су „увредљиве“ и „емпиријски нетачне“, оценио је Мајкл Мекфол, бивши амерички амбасадор у Русији.
Девет дана после избора у Немачкој, дотакао се и бурне дебате око мејнстрим политичких партија, које одбијају да сарађују са екстремном десничарком странком Алтернатива за Немачку (АфД). Када је пао Хитлер, међу главним политичким партијама у овој земљи постојао је консензус да неће сарађивати са екстремним десничарима.
„Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан – нема игнорисања, или се држите принципа или не“, рекао је Венс.
Алис Вајдел, кандидаткиња АфД за место канцелара, похвалила је говор и поделила је делове на Иксу. Немачки министар одбране Борис Писторијус оценио је да је Венс довео у питање „демократију у читавој Европи“.
„Он говори о уништењу демократије“, казао је Писторијус.
„Ако сам га добро разумео, он пореди ситуаицију у деловима Европе са онима у ауторитарним режимима… То је неприхватљиво“, оценио је.
Румунски премијер Марсел Чолаку подсетио је да његова земља стоји „на бранику заједничких вредности Европе и Америке“.
„Власти Румуније су посвећене организовању слободних и фер избора, и настоје да гарантују слободу гласања“, написао је на платформи Икс.
