Izvoz ruskog prirodnog gasa u Evropu, preko gasovoda iz sovjetske ere koji prolaze kroz Ukrajinu, obustavljen je u prvim satima nove godine jer je ugovor o tranzitu istekao, a zaraćene strane, Moskva i Kijev, nisu uspele da postignu dogovor o nastavku protoka.
Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je u sredu da je izvoz gasa preko Ukrajine u Evropu zaustavljen u 8 sati po moskovskom vremenu jer je ugovor o tranzitu istekao. To znači da gas iz ruskih nalazišta više neće dospevati u srednju Evropu preko gasovoda „Družba“ nakon 60 godina uglavnom nesmetanog snabdevanja. Ukrajina se sada suočava sa gubitkom od 800 miliona dolara godišnje u tranzitnim naknadama iz Rusije, dok će Gasprom izgubiti blizu 5 milijardi dolara u prodaji gasa.
Sa 40 na 8 odsto…
„Zaustavili smo tranzit ruskog gasa. Ovo je istorijski događaj“, poručio je ministar energetike German Galuščenko. Izjava ukrajinskog ministarstva energetike usledila je nakon isteka petogodišnjeg ugovora između Gasproma i ukrajinskog Naftogasa. „Rusija gubi svoja tržišta, pretrpeće finansijske gubitke. Evropa je već donela odluku o odustajanju od ruskog gasa“, dodao je.
Ukrajina je bila nepokolebljiva u stavu da neće produžiti ugovor. Tranzit gasa preko Ukrajine činio je otprilike polovinu ukupnog ruskog izvoza gasa gasovodima u Evropu. Rusija još uvek izvozi gas preko gasovoda „Turski tok“ na dnu Crnog mora. „Turski tok“ ima dve linije – jednu za tursko tržište, a drugu za snabdevanje potrošača u srednjoj Evropi, uključujući Mađarsku i Srbiju.
Alternativne opcije
Pre rata, postojalo je nekoliko ruta kojima je ruski gas stizao u Evropu. Uništeni „Severni tok“ bio je gasovod ispod Baltika, dva gasovoda idu preko kontinenta – jedan preko Belorusije („Jamal“), koji je isključen, drugi preko cele Ukrajine („Družba“), koji je isključen danas, i treći ispod Crnog mora („Turski tok“). Rusija još uvek izvozi gas preko „Turskog toka“.
Pre više od deset godina, ideja „Južnog toka“ uključivala je opciju koja je ceo Balkan trebalo da učini zavisnim isključivo od ruskog gasa. To je, uz pritisak SAD, dovelo do uspostavljanja terminala za tečni prirodni gas (LNG) na ostrvu Krk, koji Hrvatskoj garantuje energetsku stabilnost i čini je važnom energetskom tačkom u regionu.
Pozicije svetskih lidera
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je prošle nedelje da nema vremena za potpisivanje novog ugovora o tranzitu gasa kroz Ukrajinu i okrivio tu zemlju što nije produžila ugovor.
Najveći kupci ruskog gasa koji stiže preko Ukrajine su Slovačka, Mađarska i Austrija. U najtežoj situaciji je Slovačka jer nema alternativu za ukrajinski pravac. Mađarska je, preko Srbije, povezana na „Turski tok“, dok će Austrija pojačati snabdevanje iz Italije i Nemačke.
Uticaj na Moldaviju
Moldavija je jedna od najteže pogođenih zemalja. Njen region Pridnjestrovlje, prorusko entitet, prekinuo je snabdevanje grejanjem i toplom vodom jer je Rusija obustavila isporuke preko Ukrajine.
Evropska komisija je saopštila da je spremna za ovaj scenario, naglasivši da evropska gasna infrastruktura može da podrži snabdevanje gasom iz drugih izvora.
