Besrebrenici i čudotvorci, rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane.
Mladići su stasali i izučili lekarske veštine pa su koliko svojim znanjem i veštinom, toliko i imenom Gospoda pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmednim vračima, tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: na dar primiste, na dar i dajite (Mt. 10, 8), a nikada nisu naplaćivali svoje usluge.
Posle telesnog proslavljenja na zemlji Vladike Hrista Boga našeg, svuda se pročuše, kao nešto dostojno divljenja, podvizi svetih Hristovih mučenika, jer se u njima pokaza Spasiteljeva sila, i svi se divljahu njihovom hrabrom protivljenju mučiteljima i nepobedivom trpljenju. U takve mučenike spadaju i ovi sveti stradalci Kozma i Damjan, braća po telu, rođeni od jednog oca i majke u starom Rimu, i vaspitani u hrišćanskoj pobožnosti.
Izučivši lekarsku umetnost, ova sveta braća isceljivahu svaku bolest, jer im u svemu pomagaše blagodat samoga Boga. I na koje god bolesne ljude i stoku polagahu ruke svoje, ovi odmah potpuno ozdravljahu. No dobri iscelitelji ni od koga ne uzimahu nagradu za isceljenja, zbog čega i biše prozvani: besplatni lekari. Samo jednu najskupoceniju nagradu oni zahtevahu od isceljivanih: veru u Hrista. I stvarno, ne samo u samom Rimu, nego i u okolnim gradovima i selima, koje oni prolažahu i bolesne isceljivahu, mnoge obraćahu ka Hristu.
No pored blagodati isceljivanja oni činjahu dobra ljudima i izdašnim davanjem. Jer imajući veliko imanje, koje im preko roditelja beše ostalo od predaka, oni ga prodavahu i razdavahu ništima i nevoljnima; hranjahu gladne, i odevahu nage, i ukazivahu svaku milost i milosrđe bednima i oskudnima, A kada isceljivahu bolne, oni im govorahu ovako: “Mi samo polažemo ruke na vas, i ništa ne možemo učiniti svojom silom, nego sve vrši svemoguća sila jedinog istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista; ako poverujete u Njega nesumnjalački, odmah ćete ozdraviti”. – I bolesnici, verujući, dobijahu ozdravljenje. Na taj način svakodnevno mnogi, odvraćajući se od idolopokloničkog bezbožja, pristupahu Hristu.
Boravište ovih svetih lekara bejaše u jednom selu u okolini Rima, gde se nalazilo imanje njihovih roditelja. Imajući tu prebivalište, oni svu okolinu prosvetiše svetom verom. Međutim đavo, ne mogući gledati tako svetlo vrlinsko življenje njihovo, podstače neke služitelje svoje da otidu k caru i oklevetaju pred njim nevine. U to vreme u Rimu carovaše Karin. On posluša klevetnike, i odmah posla vojnike u to selo da uhvate besplatne lekare Kozmu i Damjana i da ih dovedu k njemu na sud. Kada vojnici stigoše do sela, i stadoše raspitivati za Kozmu i Damjana, verni se stekoše k svetima i moliše ih da se prikriju za kratko vreme, dok mine carev gnev. Ali ih sveti ne htedoše poslušati, i hitahu da dobrovoljno izađu pred vojnike koji su ih tražili, želeći da postradaju za Hrista s radošću. No kada se k njima slegoše vrlo mnogi verni i suznim molbama ih nagovarahu da sačuvaju život svoj ne sebe radi već radi spasenja mnogih, oni ih i protiv volje svoje poslušaše. Tada verni, uzevši svete lekare, sakriše ih u nekoj pećini. Međutim vojnici, brižljivo potraživši svuda svetu braću i ne našavši ih, ispuniše se jarosti i gneva, pa dohvatiše neke ugledne ljude iz tog sela, metnuše ih u okove, i povedoše u Rim. Doznavši za to, sveti Kozma i Damjan smesta izađoše iz pećine i potrčaše za vojnicima. Kada ih dostigoše na putu, oni im rekoše: “Otpustite nevine, a uzmite nas, jer smo mi oni koje vam je naređeno da uhvatite”.
Vojnici onda pustiše one ljude, a svetog Kozmu i Damjana okovaše u verige i odvedoše u Rim. Tu ih okovane zatvoriše u tamnicu do sutradan. A kad se razdani, car sede pred narodom na običnom sudištu, koje se nalazilo na gledalištu pozorišnom, i preda nj biše izvedeni sveti sužnji Kozma i Damjan. Car im stade gromko govoriti: Jeste vi to koji se protivite bogovima otaca naših i nekakvom čarobnjačkom veštinom besplatno isceljujete bolesti kod ljudi i stoke, zavodeći proste ljude da odstupaju od otačkih bogova i zakona? Ali makar sada, ostavite svoju zabludu i poslušajte moj dobri savet: pristupite, prinesite žrtvu bogovima koji su vas do sada dugo trpeli. Jer bogovi, uvređeni od vas, ne uzvratiše vam zlom za zlo, ma da su i mogli to učiniti, nego strpljivo očekivahu vaše obraćenje k njima.
Na to sveti ugodnici Hristovi, kao jednim ustima odgovarajući caru, rekoše: Mi ne zavedosmo ni jednog čoveka; mi ne znamo nikakvu čarobnjačku veštinu, niti ikome učinismo kakvo zlo, nego lečimo bolesti silom Spasitelja našeg Isusa Hrista, kao što On zapovedi govoreći: Bolesne isceljujte, gubave čistite (Mt. 10, 8). A mi to činimo besplatno, pošto Spasitelj tako zavešta rekavši: Zabadava ste dobili, zabadava i dajite (Mt. 10, 8). Ta mi ne trebamo imanja, već ištemo spasenje duša ljudskih, i služimo nemoćnima i ništima kao svome Hristu, jer staranje o njima On odnosi na Sebe, objavljujući dobrotvorcima: Ogladneh, i dadoste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; go bejah, i odenuste me (Mt. 25, 35.36). Ove zapovesti Njegove mi se staramo da ispunjujemo, očekujući da od Njega dobijemo nagradu u beskonačnom životu nebeskog carstva. A tobožnjim bogovima tvojim služiti, mi nipošto ne pristajemo. Ti i oni što su s tobom, služite im; mi pak nasigurno znamo da to nisu bogovi. A ako želiš, care, mi ćemo ti predložiti dobar savet, da bi ti poznao jedinog istinitog Boga, Tvorca sviju, koji čini te sunce obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima (Mt. 5, 45) – za potrebe naše, a u slavu prevelikog imena Svog: odstupivši od bezosećajnih i bezdahnih idola – služi Njemu!
Car Karin reče na to svetima: Ja sam vas pozvao ne da krasnorečite, nego da žrtvu bogovima prinesete. Svetitelji odgovoriše: Mi prinosimo beskrvnu žrtvu – duše naše jedinom Bogu našem, koji nas je izbavio od zamke đavola i dao Jedinorodnog Sina Svog za spasenje celoga sveta. Ovaj Bog naš nije sazdan nego je Sazdatelj svih, a tvoji bogovi su izmišljotine ljudske i delo ruku zanatlijskih, i kada među ljudima ne bi bilo zanata koji vam pravi bogove, vi ne bi imali kome da se klanjate.
Ne vređajte večne bogove, reče Karin, nego bolje prinesite im žrtve i poklonite im se, ako ne želite da budete stavljeni na muke. – Sluge Hristove, ispunivši se Duha Svetoga, rekoše: Budi posramljen sa bogovima tvojim, Karine! Pošto se um tvoj odvraća od svagda postojećeg i vavek živećeg Boga i obraća se k bezosećajnim i nikada ne živevšim idolima, to radi posramljenja tvog, i da bi svojim vlastitim iskustvom saznao da je Bog naš svemoguć, neka se lice tvoje posuvrati na telu tvom i sa svoga mesta okrene na suprotnu stranu!
Kada svetitelji to izrekoše, odmah se Karinu izmeni lice i šija mu se posuvrati, te mu se lice obrete na plećima i on ne mogaše okrenuti vrat svoj, niti mu ko mogaše pomoći. I tako seđaše Karin na prestolu sa posuvraćenim vratom i licem. Međutim narod, posmatrajući to, gromoglasno vikaše: Velik je Bog hrišćanski i nema drugog Boga osim Njega!
U to vreme mnogi poverovaše u Hrista, i moljahu svete lekare da iscele cara. A i sam car moljaše ih, govoreći im: Sada vaistinu znam, da ste vi sluge Boga istinoga. Stoga vas molim, kao što isceliste mnoge, iscelite i mene, da bih i ja verovao, da nema drugog Boga osim vami propovedanoga, koji je stvorio nebo i zemlju. – Svetitelji mu rekoše na to: Ako saznaješ Boga koji ti je darovao život i carstvo, i poveruješ u Njega svim srcem svojim, onda će te On isceliti. – Car na to reče gromkim glasom: Verujem u Tebe, Gospode Isuse Hriste, istiniti Bože, pomiluj me i ne pomeni moje dosadašnje neznanje!
Dok car govoraše ovo, vrat se njegov ispravi, lice mu se povrati na svoje mesto kao što je i spočetka bilo, i on, ustavši sa svoga mesta, podiže oči svoje i ruke k nebu, i zajedno sa celim narodom uznese blagodarnost Bogu, govoreći: Blagosloven si Hriste, istiniti Bože, koji si me preko ovih svetih slugu Tvojih izveo iz tame na svetlost. – I tako iscelivši se, car odade dostojno poštovanje svetim lekarima Kozmi i Damjanu, i otpusti ih s mirom.
Izišavši iz Rima, sveta braća se uputiše u svoje selo. A žitelji njihovoga sela i okoline, čuvši sve šta svetitelji učiniše u Rimu, iziđoše u susret ugodnicima Božjim i dočekaše ih s radošću, veseleći se i slaveći Gospoda Hrista. Svetitelji pak, po običaju svome, opet prohođahu okolne gradove i sela, isceljujući neduge i svetom verom prosvećujući sve, pa se ponovo vraćahu u svoje selo. A zavidljivi đavo, pošto ne mogade prvim lukavstvom svojim da naškodi svetim lekarima i ukloni ih sa zemlje živih, izmisli drugo sredstvo. U kraju tom bejaše jedan veoma čuven lekar, kod koga se spočetka učiše lekarskoj veštini i ovi sveti, Kozma i Damjan. Ne podnoseći slavu ugodnika Božjih, neprijatelj roda ljudskog podstače ovog čuvenog lekara na zavist prema svetiteljima. On dakle laskavo prizva k sebi svetu braću, i pod izgovorom da beru lekovite trave izvede ih u planinu, a u srcu svom imađaše Kajinovu misao. Pošto ih zavede daleko, on udesi tako da svaki odvojeno skuplja trave. Zatim, napavši najpre na jednoga, ubi ga kamenjem; a potom na isti način pogubi i drugog. Posle toga tela njihova on sakri kraj tamošnjeg potoka.
Tako sveti stradalci Hristovi, besplatni lekari Kozma i Damjan, okončaše život svoj, i udostojiše se mučeničkih venaca od Hrista Gospoda Spasitelja našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove.
Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, ustvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrivenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Blagodat isceljenja primivši, zdravlje dajete onima koji su bolesni, čudotvorci Kozmo i Damjane, lekari preslavni, vašom posetom pobediste demonske podvale, svet isceljujući čudesima. /Kondak, gl. 2./
Sveti besrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše, na dar ste dobili, na dar i dajite. /Tropar, gl. 8./
