Немачка економија је у опадању, а владајућа коалиција се распала управо на питању економије и улагања из буџета. Већина прогноза је црна.
„Имамо проблем“, признао је копредседник СПД-а Ларс Клингбајл прошле седмице, мислећи на економску кризу. Сада се нешто мора предузети, рекао је.
Документ који је тада представио министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) делимично није био ништа друго до „неолиберална идеологија“, критиковао је Клингбајл.
У међувремену – од среде увече (6. новембар) – владајућа семафор коалиција отишла је у историју.
Канцелар Олаф Шолц је затражио од немачког председника да смени министра финансија Линднера, а остали министри из редова Линднерових Либерала су потом напустили кабинет.
Између осталог, Линднер је желео да спроведе регулаторни мораторијум и смањи порезе. Такође је хтео да укине солидарни допринос (који Немци са запада земље плаћају за развој дела земље који је некада био ДДР) за све и одложи климатске циљеве за 2050. годину.
Изнад свега, лидер Либерала је одбио нова задуживања и истрајавао на уставној такозваној „кочница за дугове“.
Све то било је превише за Социјалдемократеканцелара Шолца и Зелене, који су такође у Владу.
Нови копредседник Зелених, Феликс Банашак, коментарисао је Линднерове предлоге овако: „Цео овај документ одише духом: заправо не желим више.“
„Прећи са речи на дела“
Многи представници привреде су забринути у ком смеру иде економија. На пример, произвођач аутомобилских делова Бош мора да прилагоди своје прогнозе за 2024. и не искључује даље укидање радних места уз већ укинутих 7.000.
У листу Тагесшпигел прошлог четвртка, извршни директор Боша, Штефан Хартунг, позвао је Савезну владу да оконча коалициони спор и брзо подржи индустрију: „Сада морамо прећи са речи на дела и покренути конкретне мере пре савезних избора како бисмо унапредили економију и ојачали је и краткорочно и дугорочно.“
Фондација породичних предузећа оштро критикује „економски самит“ владајуће коалиције Немачке. „Највећи ризик за Немачку је влада која није способна да реагује“, рекао је у среду шеф Фондације, Рајнер Кирхдорфер. „Разговори не помажу. С обзиром на све лошију економску ситуацију, хитно су нам потребне политичке одлуке.“
Економиста Хенинг Фепел, генерални директор Центра за европску политику (цеп), изјавио је за ДW да „семафор коалиција није успела да структурално врати немачку економију на прави пут раста“.
Деловала је неодлучно и обесхрабрено: „На крају, све три странке су се вратиле својим партијским политичким позицијама.“
Изузетно лош тајминг
У САД је Доналд Трамп освојио други мандат на председничким изборима. С њим долазе изазови у безбедносној политици, трговини и климатској политици, као и у подршци Украјини у одбрани од руске агресије.
У контексту глобалне политичке кризе, министар економије Роберт Хабек (Зелени) је упозорио: „Ово је најгоре време за распад владе, и то сада када Немачка мора да покаже јединство и способност да делује у Европи.“
Новинска агенција Ројтерс цитира главног економисту банке ИНГ, Карстена Брзеског, који критички оцењује тренутну ситуацију. Немачка је сада неспремнија него када је Трамп победио на својим првим изборима 2016, каже он.
„После четири године стагнације и структуралних слабости, Немачка није само ‘болесник Европе’, већ је знатно рањивија него пре осам година.“
Брзи лек није увек од помоћи
Неки посматрачи сматрају да је економија Немаче акутно угрожени пацијент. Али, колику улогу у томе игра политика и није ли за привреду ипак пресудна глобална економска ситуација?
Општа ситуација је иста за све земље, каже Хенинг Фепел. Али чак и поред тога, „привредни раст у Немачкој је дуги низ година мањи него у другим земљама, с којима се Немачка може упоредити“.
„То сугерише да за привредну слабост није одговорна слаба глобална економија, већ специфични структурни узроци. Посао владе би био да идентификује те узроке и нађе решење“, додаје Фепел.
Не „бацати милијарде“
Фепел каже за ДW да су тренутно најхитнија четири задатка: „Прво, стабилизација енергетске транзиције – она је кључна за комбинацију заштите климе и конкурентности. Друго, смањење бирократије – брзо, ефикасно олакшање које не кошта ништа. Треће, спровођење дигитализације – што значајно повећава продуктивност, и четврто, порески подстицаји за инвестиције.“
Мартин Горниг из Немачког института за економска истраживања такође позива на „системске промене“. И то не у националним размерама, већ на читавом континенту.
У разговору за ДW прошле седмице изјавио је: „Немачка је највећа индустријска нација у Европи и има корене у Европи.“ Стога у њој може постојати само једна – „европска индустријска политика“.
На питање које хитне мере би влада требало да предузме, рекао је да треба бити опрезан са претераним акцијама и да не треба „бацати милијарде на улагање у било шта“.
На крају крајева, још има времена: „Још нисмо пред провалијом.“ Сада је потребна „смирена политика, тако да предузећа и потрошачи стекну осећај да знају шта их сутра очекује“.
