Sveti pravedni Joakim bejaše iz kolena Judina, iz doma cara Davida. Rodoslov njegov je ovakav: od sina Davidova Natana rodi se Levij, Levij rodi Melhija i Panfira, Panfir rodi Varpafira, a Varpafir rodi Joakima oca Presvete Bogorodice. Sveti Joakim življaše u gradu Nazaretu Galilejskom i imađaše ženu Anu iz kolena Levijina, od roda Aronova, kćer sveštenika Matana, koji je živeo pred carovanje Iroda, sina Antipatrova. Ovaj sveštenik Matan imađaše ženu Mariju, iz kolena Judina, iz Vitlejema, i rodi s njom tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udade u Vitlejem, i rodi Salomiju: Sovija se udade takođe u Vitlejem, i rodi Jelisavetu, majku svetog Jovana Preteče; a Ana se udade u Nazaret za Joakima.
Ovi supruzi visokoga roda, Joakim i Ana, živeći po zakonu Gospodnjem behu pravedni pred Bogom. Imajući bogatstvo materijalno, oni ne lišavahu sebe ni bogatstva duhovnoga: oni ukrašavahu sebe svakom vrlinom, besprekorno hodeći u svima zapovestima Gospodnjim. Od svih prihoda svojih ovi pobožni supruzi jednu trećinu samo upotrebljavahu na sebe, drugu razdavahu siromasima i treću žrtvovahu hramu.
Svojim pravednim životom Joakim i Ana toliko ugodiše Bogu, da ih On udostoji da budu roditelji Presvete Djeve, unapred izabrane za Mater Gospodu. Iz ovog jednog već se vidi da je život njihov bio svet, bogougodan i čist, pošto im se rodi Kćer, svetija od svih svetih, i koja više od svih ugodi Bogu, i uzvišenija od heruvima. U to vreme na zemlji ne beše bogougodnijih ljudi od Joakima i Ane, zbog besprekornog života njihovog. Mada se u to vreme moglo naći i mnogo drugah koji su živeli pravedno i ugađali Bogu, ali su ovo dvoje svojim vrlinama prevazilazili sve ostale, te se nađoše pred Bogom najdostojniji, da se od njih rodi Mater Božija. Takva milost ne bi im bila darovana Bogom, da oni stvarno nisu prevazilazili sve druge pravednošću i svetošću. No kao što je sam Gospod imao da se ovaploti od Presvete i Prečiste Matere, tako je trebalo da i Mati Gospodnja proizađe od svetih i čistih roditelja. Kao što carevi zemaljski imaju svoje porfire načinjene ne od proste materije već od zlatotkane, tako i Nebeski Car uzažele da Njegova Prečista Mater, u čije se telo kao u carsku porfiru On imao obući, bude rođena ne od običnih neuzdržanih roditelja, kao od neke proste materije, nego od celomudrenih i svetih, kao od neke zlatotkane materije. A praobraz toga beše starozavetna skinija, koju Bog naredi Mojsiju da načini od porfire i od skerleta i od crvca (2 Mojs. 27, 16). Ta je skinija praslikovala Djevu Mariju, u koju uselivši se Bog imao je „d a s ljudima poživi“, kao što je napisano: Evo skinije Božje među ljudima, i živeće s njima (Otkr. 21, 3). Porfira, skerlet i crvac, od kojih je bila načinjena skinija, behu praobraz roditelja Božje Majke, koja proizađe i rodi se od celomudrija i uzdržanja, kao od porfire i skerleta, i od savršenstva njihova u ispunjavanju svih zapovesti Gospodnjih, kao od crvca.
No ovi sveti supruzi behu, po Božjoj volji, dugo vreme bezdetni, da bi se u samom začeću i rođenju takve kćeri pokazala i sila blagodati Božje i čast Rođene i dostojanstvo roditelja. Jer da besplodna i ostarela žena rodi, to čini sila blagodati Božje; tu deluje ne priroda nego Bog koji pobeđuje zakone prirode i raskiva okove besplodnosti. Roditi se od besplodnih i ostarelih roditelja – to je čast za Rođenu, jer se Ona rađa tada ne od neuzdržnih roditelja nego od uzdržnih i prestarelih, kakvi i behu Joakim i Ana koji pedeset godina proživeše u braku nemajući dece. Najzad, kroz takvo rođenje otkriva se dostojnost i samih roditelja, pošto oni posle duge besplodnosti rodiše radost celome svetu, čime se upodobiše svetom patrijarhu Avraamu i blagočestivoj supruzi njegovoj Sari, koji po obećanju Božjem rodiše Isaka u starosti. No sa sigurnošću se može reći, da je rođenje Djeve Marije veće nego rođenje Isaka od Avraama i Sare: jer ukoliko je Djeva Marija veća od Isaka, utoliko je veće dostojanstvo Joakima i Ane od Avraama i Sare. Do ovoga dostojanstva oni dođoše ne odjednom, nego samo mnogim postom i molitvama, u velikoj tuzi duše i jadu srca oni umoliše Boga; jer tuga prethodi radosti, i beščešće je preteča časti, i usrdno moljenje je vođ ka dobijanju blaga, i molitva je najbolji posrednik.
Joakim i Ana dugo vreme tugovahu i jadikovahu što ne imađahu dece. Jednom Joakim o velikom prazniku prinese u Jorusalimskom hramu darove Gospodu Bogu, kada i svi Izrailjci prinošahu dare svoje na žrtvu Bogu. No tadašnji prvosveštenik Isahar ne hte primiti Joakimove darove zato što je bio bezdetan. Koreći ga prvosveštenik reče Joakimu: Nioi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan, i nemaš blagoslova Božija zbog nekih tajnih grehova svojih. – Tako i druga neki Jevrejin, iz plemena Ruvimova, prinoseći sa ostalim ljudima dare svoje, ukori Joakima govoreći: Zašto ti hoćeš da pre mene prineseš dar Bogu? Zar ti ne znaš da nisi dostojan prinositi dare zajedno s nama, pošto nisi ostavio potomstvo u Izrailju?
Prekori ovi veoma ožalostiše Joakima i on otide iz hrama veoma tužan, posramljen i ponižen, i praznik mu se pretvori u plač, a praznična radost u tugu. I od velike tuge on se ne vrati kući svojoj, nego ode u pustinju k pastirima svojih stada, i tamo plaka zbog bezdetnosti svoje i zbog nanetih mu uvreda i prekora. No opomenuvši se svetog praoca Avraama kome Bog u starim godinama dade sina, Joakim se stade usrdno moliti Gospodu, da i on bude udostojen takvog blagoslova, da bude uslišen i pomilovan, i da ukloni s njega sramotu među ljudima podarivši u starosti plod njegovom braku, kao nekada Avraamu te da se i on uzmože nazvati otac deteta, a ne da bezdetan i odbačen od Boga trpi prekore od ljudi. – Ovoj svojoj molitvi on pridruži post i četrdeset dana ne okusi hleba. I govoraše: Neću jesti, niti ću se vratiti kući svojoj, nego će mi suze biti hrana i ova pustinja kuća, dok me ne usliši i ne poseti Gospod Bog Izrailjev.
Isto tako i žena njegova Ana, budući kod svoje kuće i čuvši da prvosveštenik nije hteo primiti njihove darove, ukoravajući ih za bezdetnost, i da se muž njen od velike tuge udaljio u pustinju, plakaše neutešnim suzama. I govoraše: Sada sam jadnija od svih: odbačena od Boga, vređana od ljudi, i ostavljena od muža. Zbog čega najpre da plačem: da li zbog udovištva svog, ili zbog bezdetnosti? da li zbog sirotstva svog i što se ne udostojih nazivati se majkom? – I gorko ridaše ona u sve te dane. A sluškinja njena Judita staraše se da je uteši ali nije mogla. Jer ko mogaše utešiti onu čija tuga postade duboka kao more?
Jednom Ana tužna uđe u svoju baštu, sede pod lavoriku, uzdahnu iz dubine srca, pa podigavši k nebu oči svoje pune suza, ugleda na drvetu ptičije gnezdo sa malim ptićima. Ovaj prizor još više pojača njenu tugu, i ona stade s plačem vapiti: Teško meni bezdetnoj! sigurno sam ja najgrešnija među kćerima Izrailjevim, te sam uniženija od svih žena. Sve nose plod utrobe svoje na rukama svojim; sve se utešavaju decom svojom, ja sam jedina lišena te utehe. Jaoj meni! darovi svih primaju se u hramu Božjem, i za čadorodije ukazuje im se poštovanje, a ja sam jedina odbačena od hrama Gospoda mog. Avaj meni! kome sam slična? ni pticama nebeskim, ni zverima zemaljskim: jer i one Ti, Gospode Bože, prinose plod svoj, a ja sam besplodna. Čak ni zemlji nisam slična: jer ona proizvodi i izrasta semena, i prinoseći plodove blagosilja Tebe, Oca Nebesnoga, a ja sam jedina besplodna na zemlji. Avaj meni, Gospode, Gospode! ja grešna, jedina sam lišena potomstva. Ti, koji on nekada darovao Sari u dubokoj starosti sina Isaka; Ti, koji si otvorio utrobu Ane, majke proroka Tvog Samuila, – pogledaj sada na mene i usliši molitve moje! Gospode Savaote. Ti znaš sramotu bezdetnosti, stoga oslobodi dušu moju patnje i otvori utrobu moju i mene besplodnu učini plodonosnom, da bih Ti plod svoj prinela na dar, blagosiljajući, pevajući i složno proslavljajući Tvoje milosrđe.
Kada Ana sa plačem i ridanjem tako vapijaše, javi joj se anđeo Gospodnji i reče: Ano, uslišena je molitva tvoja, uzdasi tvoji prođoše oblake, suze tvoje iziđoše pred Boga, i eto, začećeš i rodićeš kćer preblagoslovenu, kojom će se blagoslo viti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu; ime će joj biti Marija. – Čuvši ove anđelske reči, Ana se pokloni Bogu i reče: Živ Gospod Bog, ako rodim dete, daću ga na službu Bogu; neka ono služi Njemu i slavi sveto ime Njegovo dan i noć u sve dane života svog. – I ispunjena neiskazane radosti pohita u Jerusalim, da tamo uznese Bogu blagodarnost i molitve što ju je milostivo posetio.
U to isto vreme anđeo se javi i Joakimu u pustinji i reče: Joakime, Joakime! usliši Bog molitvu tvoju i izvoli dati tebi blagodat Svoju: eto, žena tvoja Ana začeće i rodiće ti kćer, čije će rođenje biti radost za ceo svet. I evo ti znaka da ti
blagovestim istinu: idi u Jerusalim k hramu Božijem i tamo ćeš kod Zlatnih Vrata naći suprugu svoju Anu, kojoj je ovo isto javljeno.
Zadivljen ovakom blagovešću angelskom, Joakim slavosloveći Boga i blagodareći Mu srcem i ustima za takvo milosrđe, žurno sa radošću i veseljem krenu u Jerusalimski hram. Tamo, kao što mu reče anđeo, on nađe kod Zlatnih Vrata Anu gde se moli Bogu, i ispriča joj o anđelovoj blagovesti. Isto tako i ona njemu kaza šta vide i ču od anđela koji je obavesti o rođenju kćeri. Tada Joakim i Ana proslaviše Boga koji im učini tako veliku milost, pa pošto Mu se pokloniše u svetom hramu, vratiše se domu svom.
I zače sveta Ana u deveti dan meseca decembra, a osmoga septembra rodi kćer, Prečistu i Preblagoslovenu Djevu Mariju, početak i posrednicu našeg spasenja; i njenom se rođenju obradova nebo i zemlja. I prinese Joakim Bogu velike darove, žrtve i paljenice, i dobi blagoslov od prvosveštenika, sveštenika, levita i svih ljudi što se udostoji blagoslova Božjeg. Potom Joakim priredi u domu svom veliko ugošćenje, i svi se veseljahu hvaleći Boga.
Djevu Mariju koja je rasla roditelji čuvahu kao zenicu oka znajući, prema naročitom otkrivenju Božjem, da će Ona biti svetlost celome svetu i obnovljenje prirode ljudske. Stoga je oni vaspitavahu sa neobično budnom obazrivošću, kakva je dolikovala Onoj koja je imala biti Majkom Spasitelja našeg. Oni je ljubljahu ne samo kao kćer, tako dugo vreme očekivanu, nego je i poštovahu kao svoju gospođu, jer pamćahu reči anđelske, rečene o njoj, i proviđahu duhom šta će biti sa njom. A Ona, prepuna blagodati Božje, tajanstveno obogaćivaše tom istom blagodaću roditelje svoje. Kao što sunce zracima svojim obasjava zvezde nebeske, udeljujući im od svoje svetlosti, tako i Bogoizabrana Marija kao sunce ozaravaše zracima date joj blagodati Joakima i Anu, te i oni behu puni Duha Božija i tvrdo verovahu u izvršenje reči anđelskih.
Kada devojčica Marija navrši tri godine, roditelji je svečano uvedoše u hram Gospodnji, provodeći je sa upaljenim svećama, i dadoše je na dar Bogu, kao što su bili obećali. Nakon nekoliko godina posle uvedenja Marije u hram sveti Joakim se prestavi u osamdesetoj godini života. Ostavši udovica, sveta Ana napusti Nazaret i ode u Jerusalim, i tamo boravljaše kraj svoje Presvete Kćeri, moleći se u hramu Božjem. Poživevši u Jerusalimu dve godine, ona se upokoji u Gospodu u svojih sedamdeset i devet godina.
O, koliko ste blagosloveni vi, sveti roditelji, Joakime i Ano, zbog Preblagoslovene Kćeri vaše! Dvostruko ste pak blagosloveni zbog Unuka vašeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, u kome će se blagosloviti svi narodi i sva plemena na zemlji! S pravom vas sveta Crkva nazva Bogoroditeljima, jer mi znamo da se od vaše Presvete Kćeri rodio Bog. Sada predstojeći Mu izbliza na nebu, molite se da i nama udeli od Njegove večne radosti. Amin.
