Čak 41 odsto učesnika ankete sprovedene u SAD bilo je spremno da testira pojedine namirnice i otkrije kako one utiču na organizam i njihovo zdravlje. Najnovija istraživanja pokazuju da zdravstveni podaci na proizvodima utiču na odluke većine potrošača o kupovini hrane i pića, a najviše na mlade ljude. Naime, 72 odsto od 1.582 anketirana kupca u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi izjavilo je da je verovatnije da će kupiti hranu ili piće ako se na ambalaži spominje neka korist ili prednost po zdravlje. Istraživanje je pokazalo da je ovaj broj porastao na 87 odsto među potrošačima u dobi između 18 i 24 godine i 80 procenata osoba između 25 i 34 godine.
– Nizak sadržaj šećera, bez šećera, regulacija telesne težine i energetski proizvodi su podaci sa deklaracije koji će najverovatnije uticati na odluku o kupovini, dok su probiotici, vitamini, minerali i vlakna sastojci koji će privući kupce. Autori istraživanja su naveli da je posebno veliki broj onih koji brinu o zdravlju creva, zdravom starenju i umoru, zbog čega su spremniji da kupe proizvode koji pomažu rešavanju njihovih problema – navodi se u ovom istraživanju. Pokazalo se takođe da je 41 odsto ispitanika bilo spremno da testira pojedine namirnice i ustanovi kako one utiču na njihovo telo i zdravlje. Trećina je bila zainteresovana za praćenje svoje ishrane preko aplikacije ili upitnika, dok je isto toliko njih uzrasta od 25 do 34 godine bilo zainteresovano da nosi uređaje za praćenje nivoa šećera u krvi.
– Postoji dugoročni trend da se potrošači sve više okreću proaktivnom pristupu kada je reč o proizvodima i promenama u ishrani – rekao je Džejms Strit, jedan od autora ove analize. Istraživanje je pokazalo da potrošači sve više traže hranu i piće sa zdravstvenim tvrdnjama. Naše istraživanje pokazuje koliko su vredni takvi proizvodi. Iako postoji matrica ponašanja u svim demografskim grupama, imamo nagoveštaje da će se ono posebno razviti kod potrošača rođenih između kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih, kao i kod milenijalaca. Kada je reč o Srbiji, kod nas i dalje ne postoji toliko razvijena potrošačka kultura čitanja deklaracija na proizvodima pre kupovine. Jedno skorije istraživanje je pokazalo da ispitanici nemaju ni jasne metode prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda, kao ni kriterijume za procenu kvaliteta. Proceni pristupaju ili veoma svesno ili uopšte ne vode računa o tome šta i koliko često kupuju. Ipak, dva odlučujuća faktora prilikom kupovine su ukus proizvoda i cena koju mogu da priušte. Potrošačima je većinom (60,8 procenata) poznato da postoje pravilnici koji regulišu kvalitet proizvodnje. Većina njih, odnosno 76,3 odsto, veruje da se proizvođači pridržavaju tih pravilnika. Tokom ovog istraživanja pokazalo se da polovina ispitanika u Srbiji ne čita pažljivo spisak sastojaka, uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije. Najviše se informišu od prijatelja (65,6 odsto), zatim putem medija (59,6 procenata), preko članova porodice (47,3 procenta) ili tako što pročitaju informaciju na društvenim mrežama (39,5 odsto). Najmanje se informišu šta o tome govore stručnjaci – svega 15,6 procenata ispitanika je izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane. I ovde je uzrast faktor koji utiče na razlike: najmlađi se najviše informišu od prijatelja, a najstariji od stručnjaka, dok ispitanici u kategoriji od 46 do 56 godina u najvećem procentu koriste društvene mreže kao izvor informisanja.
