Чак 41 одсто учесника анкете спроведене у САД било је спремно да тестира поједине намирнице и открије како оне утичу на организам и њихово здравље. Најновија истраживања показују да здравствени подаци на производима утичу на одлуке већине потрошача о куповини хране и пића, а највише на младе људе. Наиме, 72 одсто од 1.582 анкетирана купца у Сједињеним Америчким Државама и Европи изјавило је да је вероватније да ће купити храну или пиће ако се на амбалажи спомиње нека корист или предност по здравље. Истраживање је показало да је овај број порастао на 87 одсто међу потрошачима у доби између 18 и 24 године и 80 процената особа између 25 и 34 године.
– Низак садржај шећера, без шећера, регулација телесне тежине и енергетски производи су подаци са декларације који ће највероватније утицати на одлуку о куповини, док су пробиотици, витамини, минерали и влакна састојци који ће привући купце. Аутори истраживања су навели да је посебно велики број оних који брину о здрављу црева, здравом старењу и умору, због чега су спремнији да купе производе који помажу решавању њихових проблема – наводи се у овом истраживању. Показало се такође да је 41 одсто испитаника било спремно да тестира поједине намирнице и установи како оне утичу на њихово тело и здравље. Трећина је била заинтересована за праћење своје исхране преко апликације или упитника, док је исто толико њих узраста од 25 до 34 године било заинтересовано да носи уређаје за праћење нивоа шећера у крви.
– Постоји дугорочни тренд да се потрошачи све више окрећу проактивном приступу када је реч о производима и променама у исхрани – рекао је Џејмс Стрит, један од аутора ове анализе. Истраживање је показало да потрошачи све више траже храну и пиће са здравственим тврдњама. Наше истраживање показује колико су вредни такви производи. Иако постоји матрица понашања у свим демографским групама, имамо наговештаје да ће се оно посебно развити код потрошача рођених између касних деведесетих и раних двехиљадитих, као и код миленијалаца. Када је реч о Србији, код нас и даље не постоји толико развијена потрошачка култура читања декларација на производима пре куповине. Једно скорије истраживање је показало да испитаници немају ни јасне методе прикупљања података о квалитету производа, као ни критеријуме за процену квалитета. Процени приступају или веома свесно или уопште не воде рачуна о томе шта и колико често купују. Ипак, два одлучујућа фактора приликом куповине су укус производа и цена коју могу да приуште. Потрошачима је већином (60,8 процената) познато да постоје правилници који регулишу квалитет производње. Већина њих, односно 76,3 одсто, верује да се произвођачи придржавају тих правилника. Током овог истраживања показало се да половина испитаника у Србији не чита пажљиво списак састојака, уз образложење да не зна како да процени те информације. Највише се информишу од пријатеља (65,6 одсто), затим путем медија (59,6 процената), преко чланова породице (47,3 процента) или тако што прочитају информацију на друштвеним мрежама (39,5 одсто). Најмање се информишу шта о томе говоре стручњаци – свега 15,6 процената испитаника је изабрало ову опцију, а ниједан испитаник није навео да прати неки портал који се бави темом квалитета намирница и исхране. И овде је узраст фактор који утиче на разлике: најмлађи се највише информишу од пријатеља, а најстарији од стручњака, док испитаници у категорији од 46 до 56 година у највећем проценту користе друштвене мреже као извор информисања.
