Nemačka, najmnogobrojnija država EU, najveća ekonomija, najveći izvoznik i generalno motor ekonomije EU, teško se oporavlja nakon pandemije. Jedva se vratila na nivoe s kraja 2019. godine. Podaci upućuju na to da u skorije vreme neće napredovati dalje od toga. Naprotiv, već duže vreme stagnira, a prošle godine je čak bila u tehničkoj recesiji iz koje se na kraju izvukla.
Nade da se radi o kratkotrajnoj slabosti u 2023. godini brzo su se raspršile. Država je predviđala da će 2024. biti godina početka oporavka, s rastom BDP-a od 1,3 procenta, ali najnoviji podaci prikazuju mnogo sumorniju sliku, pa je ta procena revidirana na 0,2 procenta.
Oni pesimističniji prognoziraju ponovni ulazak u recesiju. Postoji neslaganje oko toga koliki će tačno rast BDP-a Nemačke ove godine biti, ali svi se slažu da postoje ozbiljni strukturni problemi koji usporavaju najveće ekonomije EU.
Nemačka je jedna od najgorih u EU
Podaci su nesporni. BDP Nemačke je danas skoro isti kao na kraju 2019. godine, prilagođeno za razliku u cenama. Konkretno, realni BDP je na kraju 2019. godine bio 7,7 procenata veći nego 2015. godine, a u drugom kvartalu ove godine 7,9 procenata veći.
To je jedan od najgorih ekonomskih rezultata u EU, koja se od davno oporavila od pandemije. Ipak, taj oporavak je bio manji nego u SAD. Među većim državama EU najbolji rast nakon pandemije ima Poljska, posebno izvoz proizvoda. To je posebno impresivno s obzirom na to da je njeno glavno izvozno tržište upravo Nemačka.
Francuska, Italija i Španija takođe napreduju bolje od Nemačke. Istina, Francuska i Italija takođe teško ostvaruju zadovoljavajuće stope rasta ekonomije, ali situacija nije toliko sumorna kao u Nemačkoj.
Uz sve probleme traje i nekretninska kriza
Praktično ne postoji područje u kojem Nemačkoj ide dobro. Indeks novih narudžbina u proizvodnoj industriji za jul pokazuje pad od 11,8 procenata u odnosu na isti mesec prošle godine, u prvoj polovini godine je ostvaren deficit opšte države od 38 milijardi evra (za uporedbu, prihodi državnog budžeta Hrvatske su bili nešto manji od 28 milijardi evra), izvoz i uvoz se smanjuju.
Izgleda da traje i nekretninska kriza jer je u maju izdano čak 25,7 procenata manje građevinskih dozvola nego istog meseca prošle godine, a ukupna vrednost građevinskih radova se prepolovila. Uprkos procenjenom nedostatku od 800 hiljada domova, gradi se manje stambenih nekretnina. Idealan cilj države je da se gradi 400 hiljada domova godišnje, a biće dobro ako do 2025. taj broj ne padne ispod 200 hiljada godišnje.
Nemačka je još uvek magnit za useljenike, uprkos pogoršanju ekonomske situacije, pa se svake godine mora graditi sve više stanova da bi se pratio rast potražnje. Događa se upravo suprotno, zbog čega raste cena najma. Po pitanju cena nekretnina je situacija paradoksalna, sve manje ih se gradi i padaju im cene iako postoji nedostatak na tržištu.
Nove mere za spas ekonomije
Trenutna vlada Olafa Šolca predlaže reforme koje imaju cilj produženje radnog veka, koji je već iznad proseka EU. To nije neočekivano jer slične politike poslednjih godina uvode i druge razvijene države EU.
Pokušava se olakšati imigrantima zaposlenje, s čime Nemačka ima veliki problem. Nezaposlenost imigranata je mnogo veća od proseka države, kao i stopa radne aktivnosti. Među migrantima postoje i velike razlike u zavisnosti od zemlje iz koje dolaze, pa su neki relativno dobro integrisani u tržište rada, a neki i nekoliko godina od dolaska preživljavaju isključivo ili uglavnom od socijalne pomoći.
S ciljem podizanja zaposlenosti imigranata predlaže se ukidanje birokratskih barijera i nudenje poreskih olakšica za visoko kvalifikovane radnike u prve tri godine. Poreski razredi će se usaglasiti za inflaciju, što bi poreskim obveznicima trebalo povećati ukupni rast prihoda od oko 23 milijarde evra. Stavlja se naglasak na ukidanje birokratskih barijera u poslovanju, a povećavaju se i stope amortizacije.
Počela je gašenje nuklearnih elektrana, prekid uvoza energenata iz Rusije je bio katastrofalan
Prve godine 21. veka su bile period velikog uzleta ekonomije Nemačke, koja je rasla brže od ekonomija Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije. 20-te su donele obrnutu situaciju, a Nemačka je „bolesnik Evrope“.
Postpandemijski oporavak je veoma loš, a jedan od glavnih faktora je rat u Ukrajini. Decenijama je Nemačka izgradnju svoje industrije temeljila na uvozu jeftinih energenata iz Rusije/SSSR-a, a zbog geopolitičkih razloga taj odnos je prekinut.
Tajming nije mogao biti gori jer je u godinama pre rata u Ukrajini gasila svoje nuklearne elektrane. Taj potez je bio rezultat primarno javnog pritiska, posebno nakon katastrofe u japanskoj Fukušimi.
Nedostaje jeftina električna energija iz nuklearnih elektrana, a naglo je prekinut uvoz jeftine nafte i gasa iz Rusije. Posledični rast cena energenata bio je katastrofalan za industriju Nemačke, decenijama naviknutu na to da je energija jeftina i da je ima u izobilju.
Situacija u svetu ne ide na ruku Nemačkoj
Zbog visoke inflacije Evropska centralna banka (ECB) podigla je referentnu kamatnu stopu kao glavni alat borbe protiv rasta cena. To je rezultiralo rastom svih kamata i skupljim zaduživanjem kompanija, što je posebno pogodilo sektor nekretnina.
Jedan od faktora je i oslanjanje Nemačke na izvoz za postizanje ekonomskog rasta, posebno mnogo veći izvoz u Kinu od ostalih članica EU. Dvocifrene stope rasta Kine su od davno prošlost, a to znači i da usporava rast uvoza. Upravo je veliki uzlet Kine bio delom odgovoran za uspeh Nemačke u prvim godinama ovog veka.
**Prevod na srpski i ćirilicom:**
Istovremeno SAD, drugo veliko izvozno tržište Nemačke, nastoji da postane manje zavisan od uvoza. Osim Kine, kojoj takav stav SAD-a najviše šteti, i Nemačka oseća posledice. SAD kao najveći svetski kupac, tj. uvoznik, zatvaranjem tržišta može izazvati brojne probleme zemljama koje se oslanjaju na izvoz.
Kratkoročni problemi se mogu rešiti, dugoročni mnogo teže
Svetle tačke su retke, ali postoje. Nemačka još uvek nije izgubila prednost nad ostatkom sveta u proizvodnji složenih industrijskih proizvoda. Automobilska industrija se oporavlja, a proizvođači se prilagođavaju novim trendovima, kao što su električni automobili. U 2023. godini izvoz električnih automobila iz Nemačke je narastao za 60 procenata, a samo Volkswagen i BMW proizvode 10 procenata svih svetskih električnih automobila.
Problemi su možda privremeni, ali Nemačka se suočava s tihim ubicom ekonomije na dugi rok, a to je demografija. Uprkos imigraciji, broj radno potencijalnog stanovništva će se u narednih pet godina smanjiti za više od 0,6 procenata, daleko više nego u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, SAD-u, pa čak i Japanu.
Nemačka već decenijama ima premalo dece, pa poslednjih godina umire 300 hiljada više osoba nego što se rodi. To će s vremenom dovesti do velikog rasta troškova (zdravstvenih i penzionih), a nedostatak radne snage biće izraženiji. Kako ostati proizvodna sila bez dovoljno radnika za proizvodnju?
