Kako su vodiči za Stoicizam postali hit među finansijskim i tehnološkim preduzetnicima, a posebno među „guruima“ za samooptimizaciju? Kako je Marko Aurelije postao novi miljenik menadžera? I možemo li još uvek govoriti o stoičkoj misli kada je iščupana iz svojih kosmoloških osnova?
U poslednjih nekoliko godina, došlo je do proliferacije vodiča inspirisanih stoičkom filozofijom. Neki od njih su bestseleri na Amazonu i uživaju eksponencijalnu popularnost u krugovima velikih tehnoloških kompanija i na Vol Stritu. Šta ovu školu misli čini tako privlačnom za menadžere?
Ana Šrifl: Smatram da je ovaj fenomen fascinantan. Ranije je možda pet ljudi bilo zainteresovano za vrstu istraživanja kojom se bavim – a sada ceo svet priča o stoicizmu! Čini mi se da je pisanje vodiča zasnovanih na stoičkoj filosofiji postalo pravi poslovni model. Zapanjujući je broj knjiga koje se pojavljuju svake nedelje na ovu temu i koje ubrzo nakon objavljivanja već imaju brojne recenzije i komentare na Amazonu.
Fascinacija „uspehom“
Jedan od razloga zašto su ljudi iz Silicijumske doline ili Vol Strita postali fascinirani stoicizmom je verovatno prilično trivijalan: mislim da su fascinirani uspehom. Uz Marka Aurelija, stoička filozofija im nudi rimskog cara na kojeg se mogu osloniti i koji je bio jedan od najmoćnijih ljudi svog vremena.
Škola filosofije sa tako uticajnim ljudima u svojim redovima je atraktivan izvor inspiracije za menadžere: ne čitaju fragmente nepoznatih grčkih filozofa, ali čitaju šta car kaže! Tako je sve i plasirano na tržište. Na primer, naslov najnovijih knjiga Donalda Robertsona, popularnog autora na ovom polju, je „Kako misliti kao rimski car“ (2019).
Koji su motivi moderne literature prožete „stoicizmom“?
Ako je stoicizam, tada kao i sada, uvek bio cenjen od strane bogatih i moćnih, moglo bi se pretpostaviti da takođe služi za opravdavanje nejednake raspodele bogatstva i moći. Uostalom, stoici su verovali u razuman poredak sveta i u sudbinu kojoj se mora pokoriti… Da li je ovo motiv koji pronalazimo u svojoj literaturi danas?
Ana Šrifl: Rajan Holidej, najpoznatiji autor-komentator o stoicizmu u tehnološkom svetu, donekle ide tim putem. On kaže da nije važno da li sam kralj ili rob, da li languširam u zatvoru ili sam slobodan, izazovi sa kojima se suočavam su isti. Mislim da je ovo njegova pogrešna interpretacija.
Međutim, razumem kako dolazi do toga da veruje da je ovaj pogled na svet ugrađen u stoičku filosofiju. Naravno, stoici kažu da je sreća u našim rukama i da, čak i u tamnici, imamo sve alate potrebne da živimo vrlinski.
Ali ne smemo zaboraviti da je u antičko doba stoička misao našla svoj put i u krugove političkog otpora, na primer protiv careva Nerona i Domicijana. Prema ovoj misli, upravo je na meni da se izjasnim protiv nepravednih socio-ekonomskih uslova ili da se moj glas čuje.
Mislim da, ako se ponosimo time što poznajemo svet, onda moramo priznati da su mnoga društva izuzetno nepravedna; i ako su strukturisana na ovaj način, to nije prirodnim slučajem, već našim delovanjem, mi ljudi. Dakle, stoički stav ne vodi ka slepom prihvatanju moćnih odnosa, niti ka tome da ih nikada ne preispitujemo.
Šta konkretno menadžeri (ili rukovodioci u Guglu) očekuju od stoičke filozofije?
Uglavnom “samopoboljšanje”, pretpostavljam. To znači, pronalaženje ključeva za veću produktivnost i konkurentnost na poslu. Drevni stoici naglašavaju da je čovek odgovoran za svoj karakter; tehnološki stoici to prebacuju na odgovornost za sopstveni uspeh. I donekle, mogu videti kako ta ideja može funkcionisati.
Na kraju krajeva, mnogi elementi stoičke etike se mogu prevesti u menadžerski jezik. Za menadžere, to je onda kutija sa alatima za samopoboljšanje. Na primer, u svim ovim vodičima ćete naći ideju da ne treba da budemo obeshrabreni svojim neuspesima, već da ustrajemo dok ostajemo hladni i stoički.
Ako želite “agresivno” da upravljate svojim neuspesima, možete primeniti stoičku filozofiju i reći da kada ne ide, jednostavno morate lansirati sledeći startap!
Drugi aspekt ove interpretacije je upravljanje vremenom. Radi se o tome da se ne troši ni minut, već da se dan organizuje na najefikasniji mogući način. To je preokupacija koju nijedan antički stoik ne bi imao. Za njih cilj definitivno nije bio organizovati svoj dan kako bi zaradili mnogo novca…
Ipak, Rajan Holidej daje mnogo saveta, poput povremenog posta ili provere dnevnih i-mejlova tek nakon 11 sati ujutro. To su relativno banalni saveti, ali im se može dati privid dubine povezivanjem sa greko-rimskom antikom.
Zašto baš grčko-rimska antika?
Ne mislim da je slučajno što se referišu na ovaj period – a ne, na primer, na Bibliju ili druge drevne tekstove. Po pravilu, ovde se radi o vrlo sekularnim pojedincima, koji su često ponosni što su ateisti.
U konstrukciji zapadnog identiteta, grčko-rimska antika je dugo služila kao alternativa hrišćanstvu. Onaj ko se smatra ateistom i ne želi da se poziva na hrišćansku tradiciju, prirodno će imati tendenciju ka grčko-rimskoj tradiciji.
Zašto se uspostavlja veza između drevnih stoika i savremenih ateista?
Tačno je da stoici nisu bili ateisti. Ali njihova filozofija izgleda spolja kompatibilna sa ovim modernim pogledom na svet. Po mom mišljenju, to je delimično zbog savremene rekonstrukcije originalnog stoicizma.
Često čitamo da su stoici bili materijalisti. Ovo je vrlo uobičajena teorija, ali netačna.
Ono što je tačno, međutim, je da nisu dualisti. Odbacuju Platonov stav da postoji nadčulni svet. Ali, iako smatraju da postoje samo telesne stvarnosti, sve one poslušno slušaju božanski razum i poredak. Za ove mislioce, kosmos je organska celina, živo biće. Ovu božansku razumu takođe nazivaju “Zevs”. U tom pogledu, zaista nema zajedničkog temelja između drevnih stoika i savremenih ateista, koji religiju vide kao čisto iracionalan fenomen.
Priručnici za uspeh ukrašeni stoičkim citatima
Stoička filozofija čini sveobuhvatan sistem etičkih, fizičkih i logičkih koncepata. Može li stoicizam zaista funkcionisati ako ga izvučemo iz njegovog kosmološkog okvira i jednostavno izolujemo određene aspekte?
Sama činjenica da su sto godina nakon Sokratove smrti stoici uspeli da se prošire pokušavajući da filozofiju i sa njom fiziku i logiku usmere u potpuno drugačijem pravcu od Platona i Aristotela već je prilično impresivna.
Ali očigledno, biranje i prilagođavanje filozofije izolovanjem određenih aspekata ovog sistema misli je tehnika koja funkcioniše za mnoge ljude. Za mene je pitanje više da li sve to još uvek ima bilo kakve veze sa antičkim stoicizmom. Mislim da postoji razlika koju treba napraviti. Priručnici za uspeh koje tehnološki svet toliko voli, poput onih Ryana Holidayja, su daleko od onoga što su originalni stoici imali na umu; oni su jednostavno vodiči za samopomoć, ukrašeni stoičkim citatima. A to može dovesti i do gluposti.
Uzmimo primer Elizabet Holms. Godine 2015, žena koja će postati najmlađa “samostalna” milijarderka u istoriji sa startapom za testiranje krvi, hvalila se da uvek nosi kopiju knjige “Meditacije ili Samom sebi” Marka Aurelija.
Sada je optužena za prevaru i obmanjivanje kako klijenata, tako i investitora i suočava se sa decenijama zatvora. Navodno revolucionarna tehnika koju je razvila bila je potpuna laž. Ništa ne može biti dalje od stoičke etike! Za nju je sve to prvenstveno bilo način da se predstavi kao vizionarski preduzetnik. To je tačno suprotno od samog principa stoičke vrline, koji je težiti znanju i tako ne praviti greške u prosuđivanju o svetu.
„Pretenciozno je tvrditi da uvek moramo uzeti u obzir čitav stoički sistem i da izvan njega nema spasa“
Međutim, postoje i pozitivni primeri. Nisu samo u tehnološkom svetu neki ljudi koji se smatraju modernim stoicima. Drugi ljudi pokušavaju da primene učenja stoicizma u svom životu koliko god mogu. Bilo bi nepravedno prema njima stavljati ih u isti koš. Uzmimo teoriju emocija kako je formulisana u stoicizmu.
Uzeta sama, vrlo je korisna za mnoge ljude – pod uslovom da shvate njene implikacije. Ako shvatimo da su naše emocije zapravo naši stavovi i da možemo promeniti svoje stavove, onda to znači da imamo moć da promenimo emocije koje nas čine nesrećnim, kao što su iracionalne želje, strahovi, zavist ili ljubomora. Da bismo to postigli, nije potrebno znati sve o stoičkoj logici…
Po mom mišljenju, stoga je pretenciozno tvrditi da uvek moramo uzeti u obzir čitav sistem i da izvan njega nema spasa. Pogledajte, na primer, kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT): ona je zasnovana samo na određenim tačkama preuzetim iz stoičke etike i očigledno ne funkcioniše loše.
Ko su ti moderni stoici izvan Silicijumske doline?
U Sjedinjenim Državama, mnoge diskusione grupe i studijske grupe o stoicizmu posećuju obični ljudi. Na primer, imala sam priliku da upoznam američki forum, „New York City Stoics“. Oni se vrlo jasno distanciraju od stoicizma u stilu tehnološkog sveta. Ovaj pokret, koji je potpuno orijentisan ka ličnom uspehu, nazivaju “$toicizm” – sa dolarom umesto “s”.
Takođe se razlikuju od onoga što nazivaju “bro-icizam,” što se odnosi na one maskuliste koji, na onlajn forumima, koriste stoičku filozofiju kao dokaz da je beli muškarac superioran nad drugima. Sećate se svi internet mima GigaChad, koji predstavlja ideal muškosti. Naravno, on je izmišljen lik.
Ovi „News York City Stoics“ su vrlo raznolika grupa. Diskutuju o Pjeru Hadotu i drugim akademskim radovima o stoicima. Postoje i diskusione grupe gde ljudi međusobno pomažu, pozivajući se na stoičku misao. Ako neko doživljava gubitak u porodici, na primer, on će objaviti poruku o tome, a ljudi će odgovarati naglašavajući važnost razumevanja smrti kao prirodnog događaja, a ne tragedije.
Neće tražiti lične detalje; razgovaraće direktno o suštini stvari, bilo da je u pitanju tuga, gubitak prijateljstva, problemi u vezi ili zavisnost partnera. Impresionirana sam prijateljskim i konstruktivnim stavom koji preovlađuje u ovim onlajn prostorima! To su psihološke grupe podrške, ali na osnovu stoičkih saveta.
„Poslovni model svih tih vodiča je uvek isti: učiniti ljude efikasnijim i motivisati ih“
Ali onda, zar smanjenje stoicizma na čistu dimenziju samopomoći ne čini da služi sistemu – jer samo podstiče ljude da budu produktivniji dok su zadovoljni svojim stanjem? Nije li to znak da je neoliberalizam asimilirao stoicizam?
Tačno je da je poslovni model uvek isti: učiniti čitaoce efikasnijim i motivisati ih. I svi ovi praktični vodiči takođe pokušavaju da obnove imidž kapitalizma. Jer kapitalizam ima problem sa imidžom. Kompanije čine sve što mogu kako bi ga učinile privlačnijim, ne oklevajući da se upuste u greenwashing.
Njihova retorika ima za cilj da se osećate dobro u vezi proizvoda koje predlažu
Ova krema bi trebalo da bude dobra za klimu, te Najk patike bi trebalo da štite okeane jer je jedna plastična boca uklonjena iz mora za njihovu proizvodnju…
Mislim da marketing stoicizma u stilu Rajana Holideja nije mnogo drugačiji. U stvari, on i njegovi čitaoci su ništa više nego prosečni kapitalisti. Žele da zarade novac od proizvoda koje žele da prodaju, ali te proizvode predstavljaju kao deo smislenog načina života.
Ne sakupljaju sportske automobile kao staromodni kapitalisti, već umesto toga žive na farmi na selu i svakog jutra prošetaju do potoka. Na taj način pokušavaju da stvore iluziju egzistencijalne dubine. Svrha marketinga stoičke filozofije ovde je slična onoj kod propagiranja meditacije ili joga ritrita.
Psihološka patnja ljudi zapravo dolazi iz njihovih radnih uslova. Osim što više ne pokušavamo rešiti problem reformisanjem radnog zakonodavstva ili proširivanjem roditeljskog odsustva, već ljude navodimo da meditiraju uveče i mislimo da će to da ih izleči. Dok kapitalizam popravlja svoj imidž, ljudska nesnađenost biva sve veća. Ali koga briga za to, na kraju dana, bitan je izgleda samo profit.
